Ратник

146 РАТНИК

Т Војиславу Велимировићу Пешадијском мајору, команданту 2. батаљона 18. пешадијског пука, палом у битци код Куманова 10. октобра 1912. На дан десетогодишњице Кумановске битке

Освануо је 10. октобар, суморан и магловит. Кумановско бојиште почев од огранака Карадага па преко Куманова, Никуљанских и Нагоричанских висова све до Пчиње утонуло је тога историског дана још од саме зоре у јесењу сиву пепељаву маглу, из које је с времена на време сипала блага киша.

Ратници двеју војсака два различна народа двеју различних раса-стигли су једни другима на домак да поделе мегдан и. укрсте мачеве.

Ноћ између 9-ог и 10-ог октобра затекла је прву српску армију на фронту Ваксинце—Табановце—Четирци— Карабичане—Старо и Младо Нагоричане са дивизијама прве линије, док су дивизије друге линије биле око Бугариња и карауле Бајазит.

Дунавска дивизија првог позива заноћила је на линији Никуљански вис—Нагоричане избацујући 9-ти пешадијски пук западно од пута Куманово—Егри Паланка, и 18. пешадијски пук источно од истог пута на предстражу.

На левом крилу. Дунавске дивизије првог позива под заштитом њене предстраже заноћила је и Коњичка дивизија.

Турска ' Вардарска армија састављена из 5, 6, и 7. корпуса под командом Зеки паше, форсираним маршевима из Битоља, Скопља, Штипа и Велеса уочи 10. октобра груписала се на самим положајима северно и источно од Куманова. Извесни њени делови заноћили су на обема обалама Пчиње. · Само Куманово држали су Турци.

Како је Кумановско бојиште голо, прегледно и откривено изузимајући огранке Карадага, то је Зеки паша могао лако уочити груписање прве српске армије са својих положаја.

Није му могло промаћи из вида, да је се Дунавска дивизија првог позива, у односу на цео фронт, армијски нешто више истакла нарочито на своме левом одсеку који је држао 18. пешадијски пук.

Знао је даље, да Срби намеравају бити битку на Овчем Пољу, где би извели груписање Друге армије из Бугарске, и

Треће армије која би дошла из Скопља. На тај начин са ује- ·

дињеним снагама од три армије и једне коњичке дивизије Срби би тукли битку под веома повољним стратегијским и тактичким условима, у односу на његову Вардарску армију.

Зато се Зеки паша одлучује на један дрзак и смео план, а тај се састојао у томе: да пошуче Прву српску армију на