Ратник

не ДВЕ потисли ава

Али у животу великана, у животу људи из народа, оних, који се својим делима истичу над осталим, има увек нечега што их уздиже. Док су већина од твојих савременика били забављани обичношћу, ти ступаш у коло оних витешких људи, који и делом показују пут дужности, пут славе и части свакога Србина; ти беше од оних који су требали да разбуде српске грађане, да их опоменеш да има још Срба под јармом туђина, да има тамо доле у славној Маћедонији наше рођене браће под стегом вековног нашег тирана, под зулумима дивљих Арнаута, под обестима авантуристичких, варварских бугарских комита, и подмуклим грчким четницима, који су се сви скупа устремили на српско обезоружано и незаштићено племе. Ти беше човек, који чу „писку нејаке сирочади, кога заболеше у срцу згаришта српских села у Маћедонији“; ти остави на страну чин, положај, каријеру, другове и породицу, — све, и вину се преко тромеђе са бојном пушком у мушкој руци, јуначким грлом кличући гласно: Слобода или смрт!

— И допре до кас глас о поразу српских ускока и усташа на Табановцу 19. марта 1905., који беху од небраће наше издани, мукло потказани и изненађени, али који знађаху да покажу како треба мрети за народ свој. Протић је пао као разјарени лав! Ти си се држао храбро као џин, али смртво рањен подлегао си рани и јуначки издануо, носећи трнов венац и крст и мучен у Куманову!

Судите о човеку по делима;

О куд ћете веће славе и јаче испуњење српске родољубиве дужности од човека, као што је био Драгомир Васиљевић, који дуговаше више Отаџбини него породици, више нацији него породици и Отаџбини.

Слава ти, Драгомире Васиљевићу, Нови Обилићу!

(Писано о смрти његовој 1905. године.)

СЕНИ ПЕТРА ТОДОРОВИЋА ПОТПОРУЧНИКА (Рођен 20. јануара 1880. славно погинуо 16. априла 1905.)

(, мили сене друга мог, ево ме где у души стојим пред Тобом, онако исто као оно када пред Божић прошле године сеђасмо сами код моје куће, када се усправи преда ме као какав џин, распаљених очију и свечано, поузданим гласом, за доказ твог дотадањег говора, понови ону велику истину: „Велики