Ратник

50 ____РАТНИК

о војној дисциплини предвиђене, већ и за подофицире (и капларе), као што је нпр. продужено дежурство, излажење на рапорт, недопуштање изласка у варош, и т. Д., и ако за њих оне у Уредби не постоје. Те су се казне, тако рећи, саживеле са трупом и животом и службом у њој, јер сасвим одговарају приликама и потребама у војсци и дају добре резултате по службу и ред у трупи, и зато би их требало и за подофицире и капларе унети у прописе Уредбе о војној дисциплини, слично ономе како је то за редове учињено, и на тај начин санкционисати досадању њихову употребу и легализовати је за у будуће.

Ц,

У погледу обима и надлежности дисциплинског кажњавања налазим, да је нижим старешинама дата сувише мала власт према потчињенима и да би је требало повећати, јер би се тиме, у интересу службе и дисциплине, појачао и њихов старешински ауторитет. Нижим старешинама је нарочито потребно подићи ауторитет, дајући им већу власт кажњавања, за то, што су они у непрекидном и непосредном додиру са својим потчињенима, што им, истина, даје могућности да врше непрекиднији, сталнији и јачи утицај на њих, но што то могу виши претпостављени који се, по самом свом положају и природи своје службе, ређе и на одговарајућем одстојању појављују у нижим јединицама поверене им трупе, али тај ближи додир нижих старешина са потчињенима у исто време, с друге стране, смањује њихов и онако мали ауторитет код потчињених; па, како сем тога, и услед тога, дисциплина, ред, обука и служба у трупи леже поглавито на њима, врло је важно да им се вршење те тешке улоге олакша појачањем њиховог старешинског ауторитета, при чему је дисциплинска власт кажњавања једно од првих и најмоћнијих срестава.

То повећавање власти требало би нарочито да обухвати подофицире, водче официре и командире основних јединица, јер су они ти којима је то првенствено потребно.

М.

У прописима о поступку при дисциплинском кажњавању нарочито се истиче похреба за двема врло важним реформама. Тако: ј

1. На првом месту, потребно је дати вишим старешинама право да могу строгу казну, изречену од стране нижих старешина, ублажити кад нађу за потребно. По садањо! Уредби то им право не припада, већ имају право само да благу казну, изречену од нижих старешина, пооштрг, или да је пзниште ако је неправилна или неумесна. Го је очевидна празнина