Ратник
10 РАТНИК плана и телефона коњици као роду оружја одзвонило, што је сасвим погрешно.
Зато, дакле, да се не би коњаници узбуђивали и да би сачували убеђење непобитне важности свога рода оружја, потребно је да се обратимо законима рата, принципима који су вечни и постојани, који не зависе од наоружања и осталих околности, — принципима чији је [основ срце човечије, које се није променило још од Адама.
Тактика свију родова оружја у свима историјским епохама увек је била друкчија, и то само зато што су ти исти принципи и закони рата због прилика и околности увек друкчије примењивани. Према томе ти исти закони треба и морају да служе звездом водиљом и данас и у будуће за све, а нарочито за коњанике.
Врло је мали број оних који не припадају коњици а знају шта она треба и шта може у боју да учини. Ја се бојим да се чак и ми сами у томе не разилазимо, па је зато баш и потребно да улогу коњице што чвршће усталимо — за то се и обраћамо принципима рата који су непроменљиви.
Рат у ствари није ништа друго до повратак човечије природе к првобитном стању свом. Када два првобитна ч0века пођоше једновремено једном истом циљу они се сукобише, полетеше један на другог и шчепаше се тврдо одлучени да један другог униште. Ето првобитног принципа бојне вештине. Код преисторијског човека дакле најјачи израз за убеђење свога противника, када му је хтео натурити своју вољу, био је напад и убиство, ако противник није благовремено попустио. Тај непобитни принцип силе који влада код појединих људи, непобитан је и за масе. Улога масе данас је иста која је била јуче, која ће бити сутра. Суштина је дакле
рата у:томе: ићи, напасти и убити — ако не попушта. Да, тако је, али је човек разумео, да у таквој борби ако не победи — гине сам, јер хватање у коштац са непри-
јатељем мора бити за једног фатално. То признање дакле да је хватање у коштац најстрашнији моменат у борби, и натерало је човека да мисли и измишља разноврсне машине за растројство моралне и физичке снаге противникове, по могућности што раније и што даље од себе, како би противник — човек — у моменту судара био што више истрошен и немоћан.
За несрећу и непријатељ је у истом циљу наоружан та-_ квим истим или бар сличним машинама за борбу — али хватање у коштац остало је, оно се не може изменити, и док се та страшна игра не одигра, решења нема. Значи,-да. су праћка, стрела, кремењача, пушка, митраљези, силна артиље-
•