Ратник

94 РАТНИК

ђенералштабном, дотле у душевним и физичким особинама он мора и њих да надмаши.

Из свега до сада реченог о командном елементу у коњици јасно се види, да се на избор коњичког командног елемента, како у погледу интелектуалном тако и у погледу моралном и физичком, треба да обрати највећа пажња, а на васпитање његово још већа брига.

Наша коњица имала је у току сва три минула рата видног учешћа и дала је добре резултате, мада има доста и негативних примера. Нека би прва дужност свију њених садашњих старешина била та, да се са целокупним радом наше коњице у сва три рата детаљно упознају, да се добар рад истиче као пример, а негативан уочи, да се у будућим ратовима сличне грешке не понове. Погрешака има увек. Ко ради може и да погреши у нечему, али погрешке не смеју бити фаталне.

Штета ће велика бити ако се ово велико и скупо плаћено искуство не искористи потпуно. Треба добро знати и озбиљно мислити, да је коњица скуп род оружја за време мира, а да њене погрешке за време рата крваво плаћају целе армије.

Напред изложени примери узети су из доживљаја и рада старе српске 1. коњичке бригаде, којом сам командовао од 20. новембра 1914. год. у току целог рата до демобилизације.

Завршујући ова своја излагања ја ћу их закључити доказаном аксиомом:

„Никакав човечански проналазак неће умањити значај коњице. Са савршенством ватреног оружја мењаће се тактика коњице, али улога њена остаје непромењена“.

Коњички пуковник, Нак. Ст. Цоловић