Ратник
ИНВАЗИЈА СРБИЈЕ 31
Једино код Рама успели су да свој успех развију, заузев село Затоњу. Сви непријатељеви напори поглавито су управљени трима објектима: Морави, Београду и Колубари.
1. Моравски сектор
7-ог октобра српске трупе према Раму повукле су се на Кличевачке висове, да би се уклониле од непријатељске унакрсне ватре. Испред Пожаревца Срби су против-нападима одбацили непријатеља ка Дунаву, али како су били изложени врло јакој артиљеријској ватри, морали су одступити до линије Брежане —Ћириковац. Истог дана успела су два пука да се код Смедерева пребаце. 9-ог и следеће ноћи при огорченим борбама село Липе прелазило је из руку у руке док најзад није остало у рукама Срба који су нападачу нанели велике губитке и који су исто тако одбили неколико напада управљених противу Смедерева. Међутим, код Рама, имајући пред собом непријатеља 3 и 4 пута јачег, Срби су морали да, одступе до линије Градиште —Ђураковац – ћираковац.
П-ог су Немци зауз ли Смедерево и Липе. Од 11-ог до 13-ог српска линија пренета је на положаје код УдовицеРадинац, а источно од Пожаревца до оних код МакацаРаброво. 14-ог и 15 ог Срби су одбили све нападе, али њихова бројна слабост у упоређењу према непријатељу била је знатна. Они су утврдили да пред собом имају 11-ту баварску дивиз., 95-ту хесенску, 26-ту виртенбершку, 48-му резервну, 103-ћу и 105-ту комбиновану и 6-ту активну; исто тако ту су биле 101-ва и 107-ма комбинована, која је констатована два или три дана доцније. Значи да је било непријатељевих 81 батаљон противу 44 српских (три пешачке дивизије, један одред од 8 батаљона и 3 коњичка пука).
Српско лево крило које је било код Петријева повукло се на десну обалу Раље, а 16-ог октобра заузимало је линију Радић —Врановац—Дивјачко—Врбовац.
9. Београдски сектор
Према Београду био је УП ми пеш. корпус (57-ма и 59-та аустријска дивизија). Значи, 44 батаљона непријатељева противу 20 батаљона српских од којих су 10 батаљона трећег позива, па ипак су ови давали очајан отпор.
8-ог октобра, после упорних бораба, непријатељ је заузео обе аде Циганлије и жељезничку пругу која води поред дунавског кеја. Сутрадан непријатељеви напади преко дана и ноћи противу положаја Велики Врачар и Дедиње били су одбивени, али 10-ог он је дебушовао на линији Жарково—