Ратник

БОРБА АРТИЉЕРИЈЕ И ФОРТИФИКАЦИЈЕ 85

жају и ситуацији може створити себи фортификацију и пофбости је као штит испред себе.

4) Сви маневри и покрети у војсци треба да теже томе, да се непријатељ стави и нађе у сфери дејства артиљеријских и техничких оруђа, т.ј. да се држи у сфери дејства ватре (митраљеске, артиљеријске), пламена, гаса итд. Непосредан удар, ако и буде при том био потребан, има да следује у крајњем случају.

На крају целокупног овога расматрања напомињем, да су ова гледишта и закључци извучени из бораба највећих и најмоћнијих држава и војсака на свету, па да за њихову технику, артиљерију и фортификацију све ово пуно и вреди. Ми треба да тежимо да постигнемо то исто што пре, да томе циљу идемо форсирано, но ипак са системом и планом. До достигнућа тог циља, морамо подешавати своју тактику према средствима и противницима. М уопште треба много више да негујемо своју тактику. При том се добро чувати и не допустити да нас искуство ушаблони. Од једног догађаја не створити принцип; али и не држати се круто једног принципа, па ма ко га поставио. Наћи ту најповољнију резултанту — највећа је мудрост уопште. у

Једине поуздане вође, којих се треба држати, јесу поменуте егзактне науке. Ако се неки догађај и деси привидно против њихових начела, знајмо, да смо само рђаво рачунали и њих непознавали. Њих изучавајмо што више; преносимо што више наш рад на темеље ових наука. Тргнимо се пред фактом: колико је мало од тих наука заступљено у нашим апколама уопште, а у војним напосе.

Артиљеријски мајор, Живојин П. Павловић.