Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 91'

1918. година је период дејства изненађења, којима претходи експлоатација ван организованих фронтова, па и тада контра-батерија дејствује.

Најпре, тражење изненађења води да се напусти методично уништење батерија пре напада, или бар да се напусти уништење оних која су претходила припремним гађањима у правом смислу.

Неутрализација, вођена са концентрацијом и великом пошрошњом муниције, постаје најчешћи поступак контрабатерије. Доцније, кад се фронт помери, организација контра-батерије постаје мање крута. Дивизијска артиљерија, често појачана са тешком дугачком артиљеријом садејствује. Артиљеријска борба је у осталом слабија због неодрећености циљева и тешкоће да се методички врши осматрање.

У целој овој периоди, усавршавања технике односе се нарочито на припрему гађања и употребу земаљског осматрања. Као закључак, разне етапе развоја контра-батерија могу се овако карактерисати:

1914. године до устаљења фронта: случајна артиљеријска борба коју је са француске стране водила пољска артиљерија;

Од устаљења фронша до напада у Шампањи: појава планова управљача; употреба градских топова за контра-батерије, главна употреба гађања за неутралисање са мало густине; начела организације појављују се у мањим операцијама; . Операције од краја 1915: артиљеријска борба поверена је армијском корпусу; главна употреба рушећег гађања за. уништење; артиљеријско осматрање из ваздуха постаје правило;

Немачка офанзива 1916; са дејством армијске артиљерије као контра-батерије; напредак у грипреми за гађање; ваздушно и земаљско осматрање; гађање на гнездо батерија;

Француска офанзива 1916—1917 : усавршавање у техници гађања; надмоћност рушећег гађања; отровна зрна; стварање службе артиљеријског осматрања: проширивање артиљеријске борбе на стабилизираним фронтовима;

Операције изненађења 1918: надмоћност гађања неутрализације; велика јачина дата овим гађањима; напредак у техници и земаљском осматрању.

|. Како треба да буде организована артиљеријска борба

Предње излагање показује кроз које је све фазе прошао» општи облик дејства контра-батерије у борби. У којем ће се смислу она развијати садар