Ратник
НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 113
Једна од оваких бомби пуштена са 1.200 м. висине са аероплана, произвела је у земљи левак 20 м. пречника, на преко 6 м. дубине и створила је на окрајцима левка поруб земље од 1.50 м. висине. Обим избачене земље изнео је 800 кубних метара.
Не јавља се, да ли је авион по пуштању бомбе направио вертикални покрет већи него што бива при нормалном лету.
(Кеу. Ф4' Аг).
Питање о отровним гасовима. — Као што је познато, употреба отровних и загушљивих гасова забрањена је решењем Вашинктонске конференције (члан У.). Суделовачима те конференције тада је показано и објашњено устројство највеће творнице тих гасова у Еџвуду. Инсталације покривају 10.000 јутара земље на једном малом полуострву Чеспик залива и снабдевене су свима најмодернијим саобраћајним срествима за лађе и железнице.
Ратно-хемијска трупа се сматра као специјална и имала је тада 200 официра, 20.000 војника, 100 хемичара и 1.500 грађанских раденика. Расподела је таква, да за напад и одбрану у борби са гасовима постоји једно нападно и једно одбранбено одељење која стално раде једно против другог тако, да се пра појави сваког напретка сваке нове врсте гасова одмах предузимају потребне противмере. За испитивање дејства гасова и и одбране противу њих, које севрши у херметички затвореним локалима, пријављују се добровољци, који се осматрају кроз презоре и одмах дају знак чим осете дејство гаса.
Изузимајући само један једини препарат (левизит) свима осталим, ту произведеним, основа је хлор, којим се ради производње разних гасова манипулише у великим гвозденим или челичним резервоарима.
Од продуката важи као најуспешније средство фосген за загушивање; сенфгас, који лако продире кроз сваку одећу, чак и кроз кожу, ствара на кожи и у месу опекотине; хлорпикрин тера на повраћање, које онемогућава даљу борбу нападнутог лица; други гас, сличан француском лакримагену, изазива сузе. — И левизит је гас који ствара опекотине али много јаче него сенфгас. Пронашао га је Њуленд, професор католичког универ · зитета, а усавршио га је Лилевис, професор Норт Вестерн универзитета, те је по њему добио име. Левизит постаје спајањем ацетилена са раствором арзенхлорида. Каже се, да продире и кроз сваку маску тако, да су жртве изложене не само опекотинама споља, него и у плућима. Он се, супротно фосгену, лагано шири али дејство му је дуготрајно. Бачен бомбом са ваздухопловних справа на вароши, направио би врло велики број жртава у становништву.
Фабрике Сједињених Држава производе сада бомбе за бацање до 2200 кгр. (у рату је последња била од 1.000 кгр.,
РАТНИК св. |. 1923. 8