Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ . 129

осталим радовима оружја — мада не пешадија и у свима овим специјалним случајевима борбе носити најтежи део борбе на својим леђима, а техничка срества, која јој се буду придавала омогућиваће јој да у овим борбама у извесним границама и сама истраје без помоћи других родова оружја па чак и да самостално реши и извесне задатке, који јој се буду додељивали. Могло би се претпоставити да је ово намерно учињено, да би се остало у оквиру постављеног циља ових нових правила, као и због тога што свега овога није било ни у старим П. Е. П. Али ми смо склони да верујемо, да је ово дошло услед тога, што и у француском ориганалу није било никаквих одредаба по напред изложеним питањима, а није их било из разлога што су та питања претресана у другим, разним инструкцијама, те се за исте није ни осећала потреба у оваком једном, тако рећи, Упуту за рад пешадије искључиво у офанзиви.

в) Посебне одредбе. — У посебним одредбама претресана су питања: о борби пука, улози команданта пука, борбеном поретку за напад, заповест за напад, борба и гоњење; о борби батаљона; стројеви, заповест за напад; о улози пешадијског топа, пешадијске хаубице, оклопљених кола; борба, поседање освојеног земљишта, гоњење, батаљони Џи Ш борбеног реда; појачавање; слично томе и за чету и најзад о борби вода и десетине, — командовању, борби и строју. — И овде су сви наслови по реду узети тачно са оригинала.

Као што се види, овде се ништа не говори о двема врло важним тактичким радњама : одбрани и одступању, које су и у старом правилу биле унете.

Могло би се помислити, да је и ово дошло услед ауторове тежње за доследношћу, т.ј. да остане у ономе уском обиму предвиђеном у уводу или можда што се желело да се код наше пешадије подиже и одржава искључиво нападни дух и да због тога из правила треба избацивати све оно што би се односило на одбрану и повлачење. Али ова последња претпоставка после француског искуства из 1914. год. не може опстати, јер је познато како су Французи своју непромишљену налетљивост скупим жртвама исплатили, па су се са тешким болом и разочарањем морали прилагођавати приликама на б6ојишту и користити све што је ишло у прилог извршења смишљених ланевара. Прва претпоставка, и ако би се могла узети као озбиљна, такође се не може узети за овај случај као тачна, јер аутор уопште у целоме свом делу на више места показује да није довољно водио рачуна о потреби доследности.

У борби и напад и одбрана као год и наступање и одступање, као срества за постижење одређених тактичких циљева, имају подједнака права и то у толико пре, што се код

РАТНИК, св. !. 1923. 9