Ратник

__ ДЕ НО И ВИРИНКЈУЗЛИ -__.

Опште одредбе

1. Глава — Морал. — Цео одељак одговара оригиналу. Изнете су опште познате мисли. — У нашим новим ПЦ. Е. П. ово је могло изостати и то у толико пре што су иначе врло важни одељци борбе изостали, а затим и због тога, што су и код нас још раније у овом погледу владали здрави погледи, као што се то да видети из Правила службе ! Део, П. Е. П. и Ратне Службе у одељцима који говоре о дужностима старешина и војника. Истина у нашим прописима мисли нису поређане оним редом као што је у француском оригиналу, али шта то мари, кад су мисли добре и здраве а питање је и да ли је требало износити их и у другачијем облику него што смо их ми већ навикли да гледамо, и то само:ради новачења. Последњи став овога одељка нарочито пада у очи, јер он мало и одвише одступа од нашег схватања. Развијање ратничких врлина развијањем осећаја патриотизма и осећаја части (поштења) изгледа ми и сувише француско републиканско схватање. За наше прилике боље одговара развијање љубави и оданости према Краљу и Отаџбини до самопрегорења. Ово више одговара монархистичксј војсци, а у осталом овим су прожета и наша правила паи на самој војничкој застави стоји написано: „С вером у Бога за Краља и Отаџбину“.

ИП. Глава — Старешина. — М овај је одељак веран оригиналу, избачени су само наслови пододељака.

У овоме одељку говори се о особинама старешина, суштини командовања и поступцима при командовању. Такође старе и познате ствари. Од унетих новина је; „ордонанс — извиђач“ један нов термин, непотребан, а уз то и неправилан, на место кога ми већ имамо одомаћен израз: „одржач везе“ и официр известилац код већих штабова. Ово ће бити омашка у преводу француског израза: „Гаел! де Најзоп“ који Французи употребљавају за разлику од простог ордонанеа, кога називају: „Рареп! де (гапзпназтоп“.

За пренос заповести и извештаја наш аутор удаљује се од оригинала и упућује на одредбе Р. С. међутим у овоме погледу Р. С. није потпуна, јер се у њој не налазе смоменута као помоћна срества за везу; телеграфија кроз земљу, авиони и специјална зрна а и она, која су већ спомнута у Р. С, нису споменута специјално за борбу већ уопште. — Французи су ово средство нарочити поменули у своме упуту, и поред тога што су имали за ово и нарочитн пропис: „пзисноп 5иг Ја Најзоп роиг 1е5 (гопрез де [ошје5 агтез.“ што је, разуме се, било сасвим на своме месту, јер се под тешким борбеним околностима једва читају и обична наређења а камо ли да се претурају разни упути и књижурине. — Ово је случај нарочито код оних, који стварно изводе борбу, а то је почев од команданта пешадијског пука па на ниже до рова.