Ратник

МАНЕВАР ВАТРОМ 2

По извесноме староме историјскоме правилу извесни елементи; на пример из времена Наполеонова, или и још раније, елементи са којима се могло рачунати као да данас хоће да пређу у групу елемената који су несигурни, док „међутим ' други, некада несигурни елементи или чак и који нису постојали, узели су рачунску вредност погодну за плодзу експлоатацију. У домену артиљерије има доста таквих примера.

Бриљантне еволуције, којима су следовала страховита гаБања, мајсторски извршена од вештгка као што су Друо, Сенармон, Лористон, данас су постале несигурне, мада се не можетврдити да се под скромнијом формом и у неким случајевима не би могле и данас користити,

Вештачка гађања посгупним рафалима топа 75 мм, гађања тако импресионантна у школама гађања пре рата и тако страховито снажна у извесним случајевима 1914. год., постају од све мање и мање прорачуњене користи. Ипа« питање је, да ли се може рећи да су она за навек преживела2

Ко је то који би пре увођења де Банжовог материјала и многобројних студија о гађању, чији је развој изазвала његова појава, имао права да предложи команданту, да у његовим предвиђачким прорачунима извеснога маневра ватром састави преглед гађања масе а рпоп, гађања која би се имала да. изврше потпуно изненађујући, у свако доба дана и ноћи, простом маневарском еволуцијом путања2 Међутим, зар баш у томе не лежи главна стварност садање еволуције употребе артиљерије 2

Један други не мали карактеристичан елеменат савремене еволуције у великој мери условљава практичност маневра ватром.

Број разноврсних бораца, као и број оруђа потребних за борбу, данас се страховито повећао (каткад, може бити, више него што би за то имало разлога).

Са друге стране и размере борбених зона још су се много више повећале,

Ако се терен код Ватерло-а упореди са ма којим из прошлога рата, онда је данас однос збира површина које код. свију бораца и свега њиховог материјала могу бити погођене, према целокупној површини зона у којима се они налазе, знатно умањен. Могло би се рећи да је густина изложених: места много мања. |

Наполеон је тврдио, да је у његово време, кад се тако рећи пуцало у месо, да би се убио један човек, требало утрошити толику количину олова колико износи тежина тога 40века. Подаци из прошлога рата показују да та количина води ка 20: пута већој цифри.

"Ипак 75%, губитака има се приписати артиљеријском. дејству.