Ратник

36 РАТНИК

6) Једну сталну бригу — укочивање маневра овога личнога непријатеља; и

в) један главни циљ — успех сопственога маневра,

Од интереса је да се, обзиром на ово троје, бар у главном процени помоћ коју гађање сопствене артиљерије може, у садање време, да пружи командовању.

а) Лични непријатељ. — Проштчвниково командовање.

И сам Ахил нудио је, каже се, једну површину која је могла бити рањена. Али ту пету требало је прво познавати, па затим погодити је.

Код непријатељевога командовања, ма како оно било, најосетљивија тачка стално лежи у томе да његов интелект и морал, и под утисцима свију случајности на бојном пољу, остану непомућени.

Ту осетљиву тачку треба преобратити у слабу тачку.

Ако се успе да се непријатељево командовање доведе до тога да издаје журне противузаповести, онда је кохезија на његовој страни озбиљно нарушена, и, услед тога, то исто командовање, нанеће грубе ударце дисциплини сопствених трупа.

Од таца његови подчињени органи брзо зру за поступни пораз.

Који начин дејства најбоље остварује ову евентуалностр

Несумњиво напад; он је у могућности да збуни непријатеља и да му не да времена да д' ђе к себи Време је највећи тиранин рата Оно је једино коме нико не може да постави правило“),

Овај ће начин дејства имати у толико више успеха у колико се. врши свирспије, непредвиђеније, променљивије, обилније у изненађењу и у колико је његсво поље дејства пространије.

У погледу сталне свирепости,артиљери)скогађање оставља мало шта да се пожели.

Тако исто, артиљеријско гађање без по муке може бити непредвиђено. егова променљивост по готову може бити неограничена, како по ичдивилуалним својствима зрна, тако и по њихсвим колект вним особинама. .

Напад ватром може постати неразумљивим, благодарећи многобројности и разноликости покл«пљених зона, брзим, пространим, по изгледу ћудљивим скоковима експлозивних маса, елемената чије димензије, контуре, падне тачке могу бити тешко схвађене,

Ова изненадна променљивост гађања јесте један од чинилаца који има да збуни непријатељево осматрање. Немоћ

ж) Због тога се одбрана тако често и намеће као начин борбе, чија је жеља да задобије времена, да би се, било другде, било касније, могло напасти. У основи командант је тај који напада или се брани; трупе се ограничавају најчешће на то да се туку.