Ратник

88 | РАТНИК

јер принцип узајамног потпомагања добија пуну своју моћи силу. Формацијом митраљеза са артиљеријом тај први услов се не испуњава. Напротив. Митраљези, везани формацијом, остају силом околности највећим делом у потпуној мери неискоришћени. Артиљерија је род оружја, који се начелно извлачи из блиске борбе, а митраљези, насупрот томе, увлаче у блиску акцију до крајњих граница могућности. Здружити та два оружја формацијом и под принципом; да у борби даду максимум корисног дејства, немогућна је ствар.

Друго питање настаје: какве се користи имају очекивати од ових митраљеза с погледом на њихову употребу против авиона2 — Из ратног искуства знамо, да употреба пешачке ми митраљеске ватре против авиона у маси случајева није дала никаквог резултата. Авијатичари су извршили своје задатке не обазирући се на ову паклену ватру, која је, у моментима употребе, била најчешће од штете на ток борбе. Кад су борбена искуства утврдила овгј факг, онда отпада и разлог тражења ове помоћи. За специјалне случајеве, кад су авијатичари у непосредној близини над земљом, артиљерцима стоје на расположењу пушке као и пешацима, па у колико су ове срество за борбу против авиона, остају у употреби и у истој моћи и артиљерцима. Други родови оружја ступају на исти начин у борбу са авионима у домету ксрисног свог дејства, те тиме за ове случајеве посредно потпомажу артиљерију. Више се не може захтеватн,

(С појавом авијатике на позорници рата борбена ствар се све више компликује и правилно решење борбених проблема постаје још теже. Стога вештина командовања у савременој борби јаче одскаче, све више захтева од вођа бољих 'способности, да би се ратна техника, с погледом на употребу снаге у духу савремене борбе, што боље искористила. У „борбеном сплету разних тактичких дејстава, кроз која се као животворни дух провлачи принцип узајамног потпомагања, могу се наћии правилно опредељивати само спремне и способне вође. Данас се од вођа тражи много већа култура и виша стручна спрема него ли раније; данас може да буде у борби специјалиста само онај, који добро разуме технику и тактику и осталих родова оружја, као и појединих борбених средстава. Силом околности старешине морају да имају! већи знанствени видокруг. Стога се данас у савременој борби не може одобрити да се ослони свакн на себе и буде заузет својом борбом и својим послом. Дух савремене борбе то осуђује.

На искустима прошлих ратова, на погрешкама и прогресу ратне вештине има да се заснује наше вово учење, настава и обука. Искуства нас нарочито упућују, да се самосталност акције појединих родова оружја има засновати на узајамном потпомагању. Писац горње мисли јасно не истиче и не опре-