Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 89: дељује. Међутим, придавањем митраљеза артиљерији по формацији не постиже се самосталност акције и заштита артиљерије против авиона. У духу изложених мисли ми ћемо учинити предлог.

У борбеним акцијама, које су се данас нарочито усложиле, захтева се непрекидан узајаман интезиван рад, иницијатива и смелост. Међутим, горњом формацијом митраљесци би се ограничили на специјалне улоге, на ишчекивања за борбу. Не увлачећи људство у акцију у времену кад оно може да да максимум корисног дејства, везујући их за артиљерију и специјалну улогу, не иде у прилог употребе снаге у борби.

Инертност ових митраљезаца, кад се захтева крајња акција и све у њу увлачи, имала би специјално свог штетног утицаја. Пред митраљесцима се одигравају крвави судари, највећи део тежине ове борбе пада им у очи, раздире њихова срца и нерве и опомиње их на живот и његов крај. Као безусловна последица појавио би се у јачем степену осећај самоодржања, а с овим пасивним заклонима поклонила би се велика брига и старање. Људство без акције постаје борац без духа. Ишчекавања рађају страх, нервозу, толеранцију. Такво стање има свог штетног утицаја на енергичну акцију ових митраљезаца у моменту хитре употребе, нарочите оне унапред, а у случају останка код артиљерије штетног утицаја на активне борце пешадије. Јер, док се коморџије неби узимале у обзир, дотле би активни борци пешадије с правом захтевали, под притиском борбе, употребу ових инертних митраљезаца. С једне стране дух и менталитет нашег војника не би одговарао начину употргбе овог људства, с друге стране исти би се противио оваквом начину додељених улога. Све би то имало свог штетног утицаја на тактички успех, на крајњу акцију бораца, на јуриш.

Писац из искуства наводи: да пешадија није давала довољно или управо никакве заштите артиљерији од авиона, па у том циљу износи и два типична примера: један из борбе, други приликом маршевања. Први пример:

„У моменту нашег наступања ка Разим-Бејовом Мосту и реци Црној 5./9.1918. год, пешадија је изашла напред за заузимање положаја и гоњења протинника. Један део артиљерије био је у резервном поретку на платоу код села Бешишта без икакве заштите. Непријатељски авион нападне батерије у том резервном поретку са врло мале висине“... Овај пример представља врло јасну ваљану тактичку употребу авиона.

И у будуће авиони ће вребати згодну прилику да изврше свој задатак, па у колико им се овакве и сличне прилике указују, у толико ће авиони показати што више корисног дејства. Авијатика, уз остала техничка дејства, појачаће само још више тежњу, да бојиште губи видљивост борбених елемената, да представља увек опасан и загонетан терен на