Ратник

132 | РАТНИК

сетина, или обратно, борбени редови из борбених група водова распоређених по дубини, где су Водови постављени напоредо, т. ј. дали ће водови бити један иза другог са десетинама распоређеним по ширини или један поред другог, где су десетине распоређене по дубини — разуме се не водећи рачуна о ргвнању, као ни о неким устаљеним правилским растојањима која зависе од терена, већ једино о лакоћи кретања, узајамном потпомагању и свођењу губитака на минимум.

Према напред изнетом оквиру за развој чете, растојање водова по фронту и дубинн постизало би у првом случају од 150 до 250, а у другом до 100 м. одстојања и растојања, што даје довољну гаранцију против артиљеријске ватре. Али оваква растојања и одстојања зависе и од општег развоја за напад и услова под којим се он изводи.

Кад је чета у првом борбеном реду, т. ј. на челу батаљона, она наступа под заштитом једног вода или неколико патрола, т. ј. цео распоред чете креће се под заштитом опште предходнице или извесног броја бојних патрола, при чему један вод служи за правац. — Аутор не даје никакве напомене ни упуства, кад се који вод може употребити. Изгледа, да ће увек при шахматном распореду чете у два или три реда као и у случају распореда водова по дубини бити целисходније, а у случају распореда водова један поред другога-напоредо, да водови даду пагроле за осигурање у правцу кретања као и по боку и за везу са суседним деловима. — Што се тиче вода за одржавање правца према француском тексту, његова улога престаје чим се образује распоред за борбу, што је наш аутор изгубио ваљда из вида и остао при ономе, што је код нас већ постојало у Пешад. Егзерц. Правилу (тач. 247.),

Све остало што се односи на наступање на своме је месту. Само ојачавање првог борбеног реда, 12 француском начину, увођењем борбених група из позадњих у предње редове, по нашем схватању, за нас није потпуно применљиво због слабе спреме и малог броја нижег старешинског кадра. Због тога десетине борбене групе треба увек да остану у тешњој вези са својим водницима и да се групишу према оној која служи за правац, и на тај начин са растењем губитака и иначе рашће растојање између водова, те ће се у истом моћи развити позадњи водови, било цели било по десетинама.

При нападу чете из полазних ровова, аутор одређује чети фронт за напад од 200 и више метара, а при нападу где се исти не ослања на позадње ровове не вели ништа о величини фронта. Ово је међутим једна омашка француског издања пренета и у наше. Требало је одредити минималне и максималне границе, и старешинама оставити да у даној прилици