Ратник

152 РАТНИК

Покојни Велибор рођен је у Пожези (ужичкој) 23, марта 1878 год. Свршио је шест разреда гимназије у Крагујевцу, после чега је ступио у Војну Академију, чији је трогодишњи курс свршио и 2. августа 1895 год произведен у чин пешадијског

потпоручника. Као одличан питомац, имајући нарочиту љубав за војнички позив, покојни Гребињац још онда бира пешадију — „најглав-

нији род оружја“, како је он говорио, из којег се са највише практичне спреме улази у ђенералштабну струку, за коју се он још онда спремао.

Као водни официр МУП пешад. пука, у оно време интензивног рада и спреме српске војске, заиста је имао прилике да се војнички образује — и стекавши репутацију одличног пешадијског официра, буде одређен за водног официра у првој пешад. чети Краљеве Гарде. Из ње је отишао да би ступио на вишу школу Војне Академије, коју такође сврши одлично и већ 1905 год. Велибор је приправник за ђенералштабну струку.

Но у ђенералштабну струку није преведен, и он не губи вољу и енергију, већ се свом снагом и целим својим бићем посвећује пешадији.

Већ као млад капетан, он је члан комисије за израду митраљеског правила и наставе за гађање пушком, митраљезом и карабином. х

Као капетан командује и пешадијском четом и митраљеским оделењем и једином стрељачком четом у пешад. школи гађања. Доцније у истој школи гађања постаје наставник и помоћник команданта школе, на којој га дужности и ратови затичу.

Покојни Велибор није се могао задовољити само знањем које су му дале домаће школе и војна литература на матерњем језику, већ је увидео да треба и сам да се усавршава Знајући вредност немачког језика и немачке војне литературе он тражи и добива годишње осуство за Немачку, где је не само успео да језик савлада, већ стално интересујући се напретком војске, и ако као приватно лице, пратио је развитак па чак пред сам рат, марта 1912 год, успева да присуствује великим царским манервима у Саксонској. Иначе већ одушевљеном војнику, ово бављење у Немачкој још је више учврстило погледе на војску и њезину улогу у државном животу, а ускоро му се дала прилика да те погледе и на практици испољи.

Тек у ратовима покојни Велибор могао је показати сву спрему, чврстину карактера, способности и особине доброг официра: Ово, истина, не измиче „из вида ни његовим претпостављенима, јер нема ни једне ратне територије, да у њој није Велибор учествовао и то увек на завидним положајима.