Ратник

154 РАТНИК

у бегство. Покојни Велибор, на челу свог пука, у борби код Амзаче буде рањен у десну руку, али из строја није ни излазио. Од ове ранг није било никаквих тежих последица.

С пропашћу режима у Русији опстанак наших добровољачких јединица тамо био је онемогућен, те су се све јединице морале пребацити на Солунски фронт.

Велиборов пук улазио је у састав ||. ешалона |. бригаде !. добровољачке дивизије и под његовом командом прешао је пут са југа европског дела Русије, преко Сибира и Манџурије, ( ингапура, Суеца и Александрије и срећно допловио у Солун. Одмах по доласку у Солун, пук буде упућен на фронт као |. пук Југословенске дивизије, којим Велибор командује само до 10. јуна 1918 год Тада буде одређен за помоћника начелника штаба |. Армије, на ком положају остаје за време наше офанзиве на Солунском фронту до октобра.

У Скопљу у октобру 1918 Велибор буде одређен за помоћника начелника саобраћајног оделења Врховне Команде, коју дужност отправља до конца 1918. године.

По вгавршетку рата он буде одређен за начелника ђенералштаба Вардарске дивизијске области. За време службе у Вардарској дивиз. области, Велибор је указом био назначен за команданта бригаде, прво Босанске а потом и Шумадијске пешадијске бригаде, али због ондашњих прилика у Маћедонији и изузетно доброг познавања тих прилика Велибор није могао бити разрешен дужности на којој је био, те тако није ви примао дужност бригадног команданта.

Па и: последња перипетија нашег рата није мимоишла Велибора. У Арнаутској побуни 1920 године, он је у почетку био начелник штаба Подримских трупа, а за тим командант левог одсека Арбанског фронта, имајући под својом командом 4 пука пешадије са 3 брдска и 2 пољска дивизиона артиљерије.

После побуне, био је делегат за разграничавање са Арбаниј' м.

Располажући солидном спремом а хладан, смишљен и са веома правилним судом о свакој ствари и ситуацији, покојни Велибор имао је лепог успеха у свакој од ових многобројних и разноврсних служби. Он лично није волео службу у штабу и вечито је говорио да воли трупу, војникг, јер тамо одмах види и резултат свога труда. И заиста његов |У. пук добровољачке дивизије у Русији или П. пук Југословенске дивизије на Солунском фронту осветлао је образ у свима борбама у којима је учествовао.

Према себи лично, Велибор је био неумољиво строг, али је и од својих потчињених тражио службу на првом месту. Истина за потчињене је било веома тешко, али видећи свуди