Ратник

12 РАТНИК

немачка Врховна команда. Циљ јој је био: да припреми јавно мњење на једну снажну акцију противу Србије и убеди Бугарску како њени национални интереси могу бити задовољени «само тако, ако стане на страну Немачке.

Преговори су отпочели јула месеца у Софији. У овом циљу одпослан је тамо кнез Ноћешоће Гапдепбига, лични пријатељ „цара“ Фендинанда и врло искусан дипломата. Немачка вешта дипломација уловила је брзо Бугарску. У августу био је већ опуномоћен бугарски војни изасланик, потпуковник Ганчев, да расправља у Берлину о војној конвенцији између централних сила и Бугарске.

Преговори нису ишли глатко благодарећи бугарској грандоманији, која је не само тражила „присаједињење области у Србији и Румунији настањених Бугарима“, него и чисто турске области западно од Марице. И како каже Фалкенхајм“) у својим мемоарима: „благодарећи широкогрудости мишљења турских државника“ и та тешкоћа је савладана.

Конвенција је најзад закључена 6. септембра у Плесу. Потписали су је: у име немачке Моп Ракепћет, начелник штаба немачке Врховне команде; у име Аустрије Коптад хоп Ногзепадог!, начелник штаба аустро-угарске Врховне команде и у име Бугарске потпуковник Ганчев, (љубимац бугарског краља Фердинанда). Турска се држала резервисано и захтевала да се изјасни доцније, док види како ће Бугарска испунити своја обећања.

Конвенцијом је утврђено: у року од 30 дана, после потписа конвенције, Немачка и Аустро-Угарска имале су концентрисати | на северној и западној граници Србије о шест дивизија; Бу-_ гарска у, року од 35 дана имала је избацити на источну границу Србије најмање четири дивизије. Врховна команда над свима овим трупама поверена је немачком генерал-фелд-маршалу фон Макензену.

Бугари су тражили да Немци осигурају црноморску обалу од руских десанта. Немачка је обећала послати извесан бро; сумарена и једну поморску бригаду у Варну и Бургас. На овај начин држало би се и бугарско становништво црноморског пруморја у шаху, јер га је бугарска влада сматрала јако русо филским. Као што је познато, ова бојазан била је неоправдана јер нико од Бугара, па ни ово становништво, није мрднуо ни прстом за своју ослободитељку Русију.

Бугарска се још обавезала да четири горе поменуте ди. визије мобилише најдоцније до 21. септембра; а да једну ојајачану дивизију упути у Српску Маћедонију до 11. октобра ради пресецања везе са Солуном.

#) Начелник штаба немачке Врховне команде у то доба.