Ратник

ПРОПАСТ СРБИЈЕ 17

више пута обасипање српских обала на Дунаву, Сави и Дрини јаком артиљеријском ватром у циљу обмане. Шестога септембра рано зором почела је иитензивна артиљеријска ватра на целој северној граници Србије. Ово је била припремна ватра за прелаз, који је седмог октобра и извршен. Аусто-угарска армија прешла је Саву на делу Купиново— Београд; немачка двема колонама: јачом код Рама, слабијом код Смедерева (код Смедерева прелаз 7-ог октобра омашио је, благодарећи упорној одбраниинаших трупа). Демонстрација код Оршаве и на Дрини изведена је једновремено. Немци у својим релацијама веле: да је наша војска била оперативно изненађена због уверавања наших савезника да централне силе не мисле нападати. Ако Србија буде у истину нападнута, иослаће јој се појачања.

Спрска државна управа и Врховна команда верујући обећањима антанте сконцентрисала је глввну снагу своје војске према Бугарима. Па кад је почетком октобра увидела величину опасности са севера, почела је прилично без плана пребацивати трупе.“) ЕТ

Ови наводи начелника штаба немачке Врховне команде нису тачни. Идеја српске Врховне команде била је: искористити централни положај српске војске. Енергично бацити се на најопасиијег непријатеља, потући га (у овом случају то су били Бугари). За ово време сразмерним снагама задржати Немце и Аустријанце на Дунаву, Сави и Дрини. Пошто се сврши са бугарима окренути се северу тући Немце и Аустријанце. Извршење овога плана наше врховне Команде омела је политика наша и завезничка. Да се је извршио овај план. ко зна како би се окренули догађајиг Може бити да не бисмо морали бежати у арбанске гудуре. Кад се буду доле ниже изложили званични немачки податци о операцијама у Србији, увидеће се да је план наше Врховне команде био добар и остварљив.

Напредовање немачке, а нарочито аустро-угарске војске, по прелазу Дунава и Саве, ишло је лагано, са великим напорима и врло слабим успехом: За петнаест дана оне су једва продрле у Србију неколико километара. Немачка до Калишта јужно од Пожаревца, а аустро-угарска о Рипња (око тридесет километара.) (Сл. А.)

ж Мемоари Фалкенхајмови.

РАТНИК, св. 1., 1923. 2