Ратник
_ ПРОПАСТ СРБИЈЕ -
ског ка Велесу, јер је српска војска била изгубила сваку офанзивну моћ. И најзад бегства српске војске кроз Арбанију није се требало плашити. Арбанија је дивља планинска земља без путева и бев средстава за живот, поседнута непријатељски расположеним становништвом. Ако српска војска удари Арбанијом, онде биће јој и гроб.
У Са ових разлога немачка Врховна команда наредила је форсирано наступање аустро-угарске армије преко Рашке и Митровице, а немачке и бугарске Приштини. Да би се објединио рад |-ге бугарске армије захтевано је да се и она одмах стави под команду Макезненову, јер је до овога тренутка оперисала као засебна.
Концентрично напредовање Приштини и Митровици брзо је сузило операцијски фронт. Ово искористе Немци те знатан део својих трупа узвуку из борбе и пошаљу у позадину, де„лом у долину Мораве, а делом у Банат, ради одмора и боље исхране. Овај поступак Немаца изазвао је суверљивост Бугара, а нарочито Аустријанаца. Тада је и потекао аустријски предлог да се немачким трупама ојача лево крило П! бугарске армије. Избијање савезничких армија на Косово Поље вршено је под тешким условима. Рђаво време, безконачно тешке кому„никације и готово ннкаква исхрана поколебали су морал аустроугарских и немачких трупа. Операције код ове две армије биле су у нереду и без икаквог плана. Свако је гледао друтоме да набаци што већи терет операција. Гонење српске војске вршено је слабим снагама, јер половина немачке и „аустро-угарске армије задржана је у близини железница, а њихове коморе додељене оним трупама које су наступале.
Сва тежина даљих операција бачена је на (бугарску армију. Њој су Срби давали јак и жилав отпор. Нарочито треба забележити 22. новембар, кад су покушали очајнички напад од Феризовића ка Качанику.
Судбина српске војске и српске државе била је наскоре тотпуно решена. Последњих новембарских дана и 1. децембра последњи напори српске војске сломљени су, делимице У расулу оступала је Призрену гоњена Бугарима. Преко Џећи, Рожаја и Белог Поља гоњена је аустро-угарским трупама.
Српске војске не беше више. Само њени остаци бегали су арбанским кршевима, без топова, возова, хране и одела, и шшли у сигурну смрт.
Требало је довршити заузимање српске територије. Буари су следовали за остацима српске војске преко Ђаковине :љ Дебра, посели Охрид и упутили једну колону Битољу. Овој