Ратник

124 РАТНИК

наименован је за главног инспектора (!пзресјешг обпегај) источних трупа (азијских вилајета). На том положају прва му је брига. била, чим су се Грци искрцали у Смирни, да обустави демобилизацију у тим вилајетима и да нареди делимичну мобилизацију. По његовим је упуствима националистички конгрес одржан месеца јула 1919. у Ерверуму и септембра у Сивасу, одлучио стварање Војске Народне Одбране са задатком да одбије нападаче и оне који хоће да продру у земљу (1е5 епуа ззеиг5). |

Та војска, одвојена и независна од редовне војске, имала је да се организује и попуњава путем добровољних пријава. Али требала је да носи униформу регуларних трупа.

На практици није било стварне разлике између редовне и војске народне одбране. Она прва се у осталом сва придружила овој другој.

Али да би се ипак колико толико сачувао спољашни вид, бар у почетку, нарочито према Савезницима, предузете су извесне мере обазривости, те се у образовању турске националистичке војске, временски узев, могу разликовати ове три фазе:

1. Од почетка маја 1919. до почетка године 1920. организоване су усташке чете (бђапдез), привидно независне, на лицу места у извесним крајевима, па се боре против Грка у области Смирне, затим противу француских трупа у Сирији и Киликији; јединице редовне војске отоманске не учествују у борбама, оне чувају унутрашњост, Кавказ и Курдистан.

2. У даљем току године 1920. усташке чете постепено образују јединице Војске Народне Одбране а старешински кадар као и јединице за прихват даје редовна војска.

3. Најзад, у 1921. год., одлучено је укидање чета, које се сад стапају са редовном војском; из тога никне национали= «стшичка војска.

Националисти Мале Азије уложили су велике напоре у организацију ове војске, да би је постепено формирали и одржавали, као што се види из доње таблице.

Да би се ту наведене јединице наоружале, спремиле и снабделе свим потребним материјалом, сем оног који им је стајао на расположењу у локалним магацинима оружја и муниције, националисти добише помоћ од руске совјетске владе, која им је послала нарочито муниције и новца. Поред тога користили су се и снабдевањем преко приватне трговине западних народа, кад је слобода ове трговине била призната 1921. године.