Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 137

Ово издање спада у оне лепе појаве наше популарно обрађене научне литературе, којој се мора обрадовати сваки ко полаже на наш културни напредак. Пуковник г. Мизлер имао је као официр и ту храброст да се подухвати издавања оваког дела имајући пред очима идеални задатак свога позива. Издање је врло укусно и скупоцено. Многе слике, све фотографки снимци са неколико шема, не само олакшавају разумевање текста, него га и украшују.

У садржини писац излаже најпре опште захтеве за употребу полицијских паса и разне пасмине њихове; објашњава како треба вршити избор за дресуру и за истражну службу, као и потребне физиолошке особине за то. Затим прелази на припрему дресирања и претходне вежбе, па се по том упушта у саму наставу дресирања, поправке грешака и одвикавања пса од злих навика. Врло је интересантан одељак и о употреби на бојном пољу. Има и историјских података и описа постигнутих успеха. Ти одељци имају интереса и за шири круг читалаца, нарочито оних који поклањају пажње овој симатичној зоолошкој раси. — Није заборављена ни материјална страна о уређењу локала, ни санитетска о хигијенским условима, 60лестима, нези, храни итд. Најзад додат је упут за суделовање у разним канинским утакмицама.

Због ове богате и исцрпне садржине дело је морало бити нешто опширније, ако се хтело ма и збијено навести све што се практичним и научним путем на овом пољу до сад постигло. Дело стоји на висини модерне науке и преставља праву добит наше стручне литературе и у оваком популарном облику.

Стил и неки изрази захтевали би извесна дотеривања и поред све јасности и лакоће изражавања. Сем тога писац је могао учинити велику услугу нарочито заинтересованима, да је навео бар главну библиографију ове струке, чија је обрада на немачком, енглеском, француском и шпањолском доста богата. Истина, то није обичај у дисциплинским издањима, али пошто је ова књига вишега реда, то није било на одмет у нас, где она чини тако рећи једини исцрпнији упут. („Ратник“ је раније, још пре ратова, донео нешто методички обрађено о овом предмету, а после ратова изашао је чланак потпуковника Стојана Беговића „Ратни пси“ у свесци за децембар 1921., па и од самог пуковника Мизлера „Оробеђа. роће зкћ раза Џ гапој 51ижЊ!“ у свесци за август 1922.).

Систематичности обраде нема се шта замерити. Подела и излагање градива је постепена и увек смишљена, извршена са потребним одабирањем. Писац је Герсбахову књигу прерадио пажљиво, врло прегледно и педагошки правилно, тако, да чини утисак оригиналног рада, што и јесте у великој мери.