Ратник

146 РАТНИК

Отаџбине наше. Ватра није ни тренутка престајала. Измешани и испреплетани пуцњи пушака, митраљеза, топова и распрскавања ручних бомби, стварали су утисак пакла. И дан и ноћ кркљало је као у гротлу вулкана.

У томе ватреноме вртлогу лавовски је се борила наша пешадија. Бајонет и бомба били су јој главно оружје, Помоћу њих одржавала се на положају и одбацивала непријатеља.

Тучена са свију страна стојички је подносила огромне

губитке. Њеноме пожртвовању ретко је наћи примера.

И, у томе вулканском гротлу, требало ју је подржати и што више потпомоћи,

Како 2

Тачном и сигурном артиљеријском ватром. Само њоме могли су се умањити напори пешадије, олакшати њене тешкоће, потпомоћи је да истраје.

Тачна и сигурна артиљеријска ватра! Ту где је се имало брзо да гађа и ватра да преноси у све стране, на све даљине, а највише у непосредну близину ровова сопствене пешадије. Ту, где је осматрачку тачку било мучно изнаћи и где је због равнице, обраслости и ватре, било тешко осматрати.

Али, имало је се учинити све. Батерија којом си командовао морала је дати максимум кориснога дејства. Њена ватра морала је бити сигурна и тачна. Њено дејство требало је да подржи пешадију, а непријатељу да не да даље.

Напред! У прве стрељачке ровове! И испред њих, ако је потребно! узвикнуо си, јуначе, полазећи са извиђачима.

И нашао си осматрачку тачку. Где2 На самој обали реке. Испред вајистакнутијих пешадијских ровова. Са ње си видео и непријатеља и ровове своје пешадије. Са ње си могао да осмотриш сваки метак твоје батерије и да ватру њену управљаш и преносиш онамо где треба, и онда када треба.

Није то било лако. Ватра је на томе простору поражавала. Ко би се усудио да главу само мало уздигне изнад рова, то би му био последњи пут. А ићи по тој просторији и изнаћи осматрачку тачку, остати на њој и стално осматрати, значило је ни мање ни више него ићи кроз пакао и остати у јари вулканскога гротла.

И ти си туда прошао и данима си ту остао.

Горди и поносни витеже, пркосно си гледао смрти у очи, Обузет само једном мишљу: бити од помоћи својој пешадији, неустрашимо си гледао куда ту помоћ треба да укажаш.

Песак са обале, разривен непријатељским зрнима, засипао ти је очи, али ти си даље стојички осматрао зрна твоје батерије, вршио потребне поправке и преносио ватру.