Ратник

32 РАТНИК

ћавању сваке нове тековине техничке. У колико је машина сложенија и савршенија, у колико је она више специјализирана, у толико јој је и примена ограниченија. „Универзална“ машина је увек мање моћна у сваком одређеном задатку, него ли машина специјално за то постројена. Уз то још савремени рат тражи не поједине апарате већ хиљаде. Имајући у виду да се подобни захтеви испољавају у савременом рату у свим областима технике, мораће се увек наилазити на то, да се једно ствара на рачун другога. Као најочитији пример може послужити следећи факат. Када су Северо Америчке Државе објавиле рат 1917. године, могло се очекивати да ће оне, располажући најпространијим техничким могућностима, испољити чудовишну моћ у области авијације. Ја се сећам када сам, као начелник штаба армије на румунском фронту, слушао уверавања американског војног изасланика, да ће американска армија доћи у Европу са 10.000 аероплана. А шта је било у ствари. До краја рата, т. ј. за годину и по дана Американци нису дали ни један апарат који би радио на фронту. Узрока је било много. Између осталога и тај је узрок био, што су француска и енглеска влада после грандиозних немачких пробоја, у почетку летње кампање 1918, год. молиле председника Вилсона да убрза долазак саме војске, и тонажа је била заузета превозом пешадијских дивизија. Технички, стратегијски и тактички услови одржавају практичаре у уским границама стварности у односу према лако запаљивој фантазији публике.

Остаје још да расмотримо питање о бомбардовању градова. Ово је питање у току прошлога рата обратило на себе пажњу широке публике. Но ако расмотримо са стратегијске или тактичке тачке гледишта, видећемо да напад на вароши има .врло мали значај. И заиста, какав утицај може имати на ток ратних операција смрт неког" ких десетина жена и деце. Немци су примењујући тај начин борбе рачунали, наравно, само на морални ефекат. Појачавајући у маси народној тегобу самога рата, замишљали су да је доведу до очајања. Такво народно расположење морало би имати утицаја и на војску и на управне политичке кругове; отпорност и једних и других морала би малаксати. Али су се Немци у својим психолошким рачунима силно преварили. Они су само изазвали још већу злобу против себе и поуздано се може рећи, да се је жеља што брже победити „боша“ само повећавала после сваког налета на Париз. Напад на вароши је излишна суровост у рату.

На закључку треба рећи неколико речи о поморској авијацији. У прошломе рату она није успела да се развије, али је у борби са подморницама већ дала велике користи. Пред крај