Ратник

ПОВОДОМ ЧЛАНКА „КОЛУБАРСКА БИТКА“ 6.

у напад, ипак целокупан његов рад: извлачење армије од додира са непријатељем, извлачење људи из планинског терена где су страдали од зиме, давање људима одмора, груписање армије код Г. Милановца, рад који изгледа више по инстинкту, боље је одговарао тој идеји. Док, напротив, целокулан рад Врховне команде: дуго задржавање армија на појединим положајима док им се снага не исцрпи, а нарочито задржанање на планинској греди Сувобор—Проструга, неизвођење никаквог груписања армија у циљу добијања надмоћности над непријатељем на решавајућем правцу и у решавајућем моменту, већ напротив проширење фронта 1 армији за 10 километара више но што је хтео командант 1 армије, сав тај рад опирао се тој идеји.

Ето, зато ја верујем, да је оно што ми је пок. војвода Живојин Мишић рекао 1. јуна 1915. год., исшиншто и шачно.

Са називом „Колубарска битка“ не слажемо се.

Ова битка отпочела је 20. новембра и у главном решена 22. новембра падом планинске греде Сувобор—Проструга. Најважније р у тој битци обављене су на самој греди и на огранцима те греде који се пружају у југо-источном правцу ка Г. Милановцу и Чачку. Кад се дошло до Колубаре могло је да се говори само о гоњењу, а не о битци. При прелазу наше војске преко Колубаре није било јачих и значајнијих борби. Стога сматрамо, да је правилније име те битке „Суборска битка“, како је назива пуковник г. Свет. Милосављевић, јер је-Сувобор најпознатија и једна од најважнијих тачака на греди на којој је битка решена.

Пешадијски пуковник,

Ђорђе И. Радисављевић.