Ратник

4 РАТНИК

биће код Љушне. Велики је број официра без трупа. Они су са Џавид пашом у Љушни. Морално је стање војника врло рђаво. Војници дају пушке за хлеб. Усамљене аскере убијају Арнаути, те им узимају оружје и оно бедне опреме, што им је још остало. Још имају доста пушчане муниције.

У низу насилних рекогвосцирања, која су од 17. марта извођена са нашега десног крила, остварише се повремене борбе. Турци постепено под борбом напуштаху земљиште испред нашег десног крила.

Део алајбешке групе 20. марта, заузео је унапред земљиште тако да је са предстражама држао линију Рожа—Драготи—Велашука, а са главнином Сефрај — кота 457, где се 21. марта и остатак те групе пласирао.

И! пешад. пук, пошто је са полубатаљоном огарантовао прелазе на реци Деволи, посео је алајбешке положаје.

23. марта, после подне отвори се борба испред балагатске групе. Борба је отпочела услед тога што се са балагатског положаја кренуо један батаљон са 2 топа и 2 митраљеза унапред, и заузео два ћувика југозападно од Балагата, те тако дошао у јачу везу са одредом на к. 500. Непријатељ је оступио, а предало се око 65 војника.

Батаљон са 2 топа „код села Баље, видећи повлачење неких турских делова ка манастиру Арденици избацио је једну чету к селу Косарију.

На левом крилу деснога одсека, наши пешачки извиђачки делови са делом коњице, заузели су турски положај код села Козаре — а то:је последња коса у луку реке Деволи и Семени, — те је на тај начин прекинута веза између десне мн леве обале Деволи у правцу села Половине.

У низу бораба које се изведоше испред наше балагатске групе, Турци су вршили последња напрезања, да нас са ових положаја потисну, односно спрече наше продирање. И ако је Џавид паша у овим борбама употребио пробране, најздравије и најбоље своје трупе са најбољим официрима, са добром спремом и довољном муницијом, ипак није имао успеха.

Џавид пашине су трупе под борбама, у којима се још истицаше турска жилавост, напуштале положај за положајем.

Намере Џавид паше, да овлада долином Шкумбе, прекине нашу везу преко Пекиња са Шумадијским албанским одредом, и својим трупама отвори пут к северу и Елбасану, после ових бораба са свим су осујећене. А тиме је уништена и последња нада Џавид паше, да ма каквим и најмањим успесима подигне врло раслабљени морал својих трупа.

Притиснути на поожамоил пред Љушном, Турци их немогоше задржати, већ се повукоше и варошицу Љушну напустише. Предало се 18 оГгакфицира ио хиљаду војника турских.