Ратник

ИЗНАЛАЖЕЊЕ МЕСТА НЕПРИЈАТЕЉСКИХ БЕЗЖИЧНИХ СТАНИЦА У РАТУ

— Са три слике у Прилогу 1 —

У рату је веома важно пронаћи места, где се налазе непријатељске безжичне станице, а то се може постићи нарочито конструисаним антенама.

И код предајних и код пријемних безжичних станицаантене се могу тако конструисати, да електромагнети таласе зраче само у одређеном правцу, као и да их само са одређеног правца примају. За антене код свију ових уређења карактеристично је то, штоим се даје велика дужина правца, у коме треба да предају, односно са кога треба да примају таласе.

Најбоље уређење у једном одређеном правцу јесте хоригоншална аншена. Она се састоји из једне жице, која се поставља хоризонтално на извесној висини (не малој) од земље и изоловано од ње. У средину овако постављене антенске жице уводи се нарочити калем, који служи за везу са пријемним „апаратима. Овако конструисана антена. прима само таласе у правцу, у коме је постављена; а таласе у правцу, који би био управан на њен правац, не може примити. Таласе у правцу, који би се налазио у средини између правца антене и правца управног на њу, може примити али врло слабо. Ово се може врло лако објаснити на следећи начин:

Замислимо две управне антене на међусобном растојању од 100 метара, конструисане од по једне вертикално постављене жице висине око 20 метара, које су штимоване на таласну дужину једне исте предајне станице, постављене упрацу симетрале линије, која би спајала поменуте две управне антене. По себи се разуме, да ће таласи са ове предајне станице долазити на обе вертикалне антене са истом јачином и истом фазом таласања, те ће према томе и горњи крајеви обеју вертиналних антена имати исти потенцијал. Ако се сада поменути крајеви ових антена вежу хоризонталном жицом, услед једнаких потенцијала на крајевима, у њој неће тећи никаква