Ратник

2114 РАТНИК

све казне, које су побројане у 5 12. истог законика и које се, у сваком случају, по делима из тога законика, противу ·криваца имају и досуђивати, јер те казне и загрожавају та дела.

Према 85 3. вој. казн. законика, стављено је у дужност војним судовима: да војна лица за кривична дела, која нису предвиђена у војном казненом законику ни уредбом о војној дисциплини, кажњавају по казненом законику.

Према томе, могу ли сада војни судови, код овакво јасног законског прописа по делима из казненог законика, ипак досуђивати само оне казне, које су предвиђене у 5 12. вој. казн. законика 2

Могу ли они то чинити само зато што, на пример, казна коју у конкретном случају треба досудити по тим делима, није предвиђена у поменутом законском пропису 2

Свакако да не могу, јер за то немају ослонца у закону. Они, не само што немају ослонца у закону, већ би, на против, тиме повредили одредбу 5 39. казн. законика, по којој „никаквога кривца није слободно осудити на друго што, осим оних казни, које су овим тј. казненим закоником прописане“ (8 12. казн. законика).

Признати повреду општега права а загрозити такву повреду казном по каквом специјалном закону, не да се у опште ни замислити. Да би таква повреда била кажњива и по каквом специјалном закону, она мора бити издвојена из општега и призната специјалним законом, али у томе случају таква повреда мора бити загрожена и специјалним начином.

Крађа, на пример, предвиђена је и као повреда општега права и као повреда специјалног војног казненог законика.

С погедом на место извршења дела, на извршиоца дела, као и на онога, који у моменту извршења дела притежава ствар, дакле са нарочитим— специјалним, и поред општих елемената за корпус деликти или суштаство дела крађе, законодавац је и нашао за потребно да. крађу, са изложеним елементима, издвоји из општег казненог законика и да је загрози специјалном казном, остављајући ипак, у последњем ставу 5 144. вој. казн. законика, право и дужност војним судовима, да крађе које нису предвиђене војно-казненим закоником, или су пак извршене на опасан начин, кажњавају по казненом законику.

Могу ли сада војни судови, код овако изричних наређења у закону, пропуштати да крађе, извршене на опасан начин, или просте крађе које нису предвиђене у војном казненом 34конику, не кажњавају по казненом законику; и да кривце, поред тога, не осуђују и на полицијски надзор, као споредну казну лишењем слободе, кад ова дела, према 5 376 казн. законика, поред главне казне, повлаче и ову врсту споредне казне2