Ратник

'58 РАТНИК

крв својих људи, већ се до тога уверења дошло тек на крају 1916 године, када је иначе малена наша војска, скоро преполовљена и када је запретила опнсност да се може остати "без војске.

Да би се избегао неспоразум између пешадије и артиљерије у будућности, а да би се поправила погрешка из прошлости, писац предлаже да се у артиљеријске школе гађања шаље што више пешачких официра.

Прво да видимо дали би ово било могуће, с обзиром на данашње бројно и квалитативно стање официра у пешадији.

Данас, када је бројно стање официра такво, да је мали број основних јединица, које имају по три официра, и када се, без уштрба по службу, не могу издвајати официри ни за пешачку школу гађања, за дуже време, не може се ни помишљати о неком шиљању пешачких официра у артиљеријску школу гађања.

Када се има у виду да је официрски кадар у пешадији састављен из официра бивших трију војска; да је маса млађих официра постала официрима у почетку, у току или после рата и да сви ти официри нису довољно упознати ни са својим стручним правилима, онда ће се лако доћи до закључка да је потребније да се ови официри прво успособе да корисно могу послужити у своме роду оружја.

Да се ова маса млађих пешачких официра спреми и да се њихов рад, у интересу службе, одржи непрестано под контролом, потребно је де се за то ангажује већи број старијих официра, те је због тога немогуће издвајање ни виших-старијих пешадијских официра, за артиљериску школу гађања.

Да ли је стварна и неопходна потреба да п:»шадијски официри посећују артиљеријску школу гађања,а нарочито да ли је та потреба из ових разлога, које писац наводи2

Сматрам да стварна и неопходна потреба не постоји.

Нема сумње да, за шире образовање, пешачки официри, као и сви остали, треба што боље да познају и остале роове оружја, нарочито њихово наоружање и њихову тактичку употребу.

Пешачком официру биће од користи артиљеријска школа гађања исто онолико, колико ће бити пешадијска школа гађања артиљеријском официру Његовој стручној спреми то ће користити исто толико колико би артиљеријском официру за његову струку користило добро познавање организације јуришних одељења или добро руковање ручним бомбама.

Предпоставимо једног пешадијског команданта пука са професорским познавањем артиљеријског материјала и његове употребе, који се са својим пуком налази на извесном поло-