Ратник

2 РАТНИК

гађање врши на равном терену, било да се гађа са висине у долину или братно, нарочито ако се гађање врши шрапнелом. Сем тога налазим да би било од велке користи да се приликом артиљеријских бојних гађања, тамо где се ово не би могло изводити са пешадијом заједно, као и да се мете за тађање постављају на таквом месту, да се могу видети само са линије-ровова сопствене пешадије, јер ће оваквим радом артиљерци још за време мира навикнути да одлазе у стрељачки строј-ровове своје пешадије, па им то за време рата неће бити неугодно, нити ће одлазак у пешачки ров сматрати као таоштво, већ као заједничку потребу, ради што бољег искоришћавања сопствене артиљерије. Као резиме свег напред изнесеног сматрам: ] 1. — Да је писац учинио погрешку што је, скоро без икаквих основа, акцептирао за нашу пешадију и артиљерију однос, који је постојао између француске пешадије и артиљерије. 2. — Да између наше пешадије и артиљерије није било никаквог неспоразума, већ да је по који пут било каквих 06јашњења између појединих команданта пешадије и артиљерије, а код неких је можда, дошло и до јачих објашњавања, но ово објашњавање није долазило због тога што пешаци нису познавали артиљеријски материјал, нити је ово објашњавање требало схватити као неку мржњу пешадије према артиљерији, већ као последицу борбене нервозе, и жељу да се заштите «сопствени војници или да им се што више помогне. Често је морало доћи до јачег објашњавања између команданта пешадијскеи команданта артиљеријске јединице у интересу одржања морала код пешадије, јер ни један увиђаван командант не сме дозволити да његови пешаци стекну уверење да наш топ или наша артиљеријска муниција нису добри, или ча сазнаду да нема артиљеријске муниције, јер би то могло бити "од врло штетних последица по морал пешадије, већ је се свако рђаво гађање артиљерије морало објаснити као непажња од «стране тобџија, а такав рад није могао имати никаквих штетних последица, сем моментаног нерасполокења дотичне пешачке јединице према тобџијама дотичне артиљеријске јединице. 3. — Ова објашњења између пешадијских и артиљериј«ских официра, као и евентуални губитци код пешадије од сопствене артиљерије, не могу се у будућности избећи шиљањем . пешадијских официра у артиљеријску школу гађања, као што писац верује. 4. — Још ничим није документовано да је почела опадати она традиционална љубав наше пешадије према својој арти' љерији, па је излишно посвећивати нарочити труд ради учења наше пешадије да воли и цени своје тобџије.