Ратник

НЕКРОЛОЗИ 141

+ ЂЕНЕРАЛ МОНУРИ (МАЏМОЦКУ)

28. марта ове године Француска је изгубила једнога од својих најбољих синова. Тога се дана напрасно угасио живот ђенерала Монури, победиоца на Урку у 1914. год.

Као млад артиљеријски официр, он је узео удела у рату 1870 год. и био је у њему и рањен. Присуствујући ужасним поразима своје војске у томе несрећном рату, он је се заветовао да све своје снаге посвети спремању и извођењу реванша.

У томе неуморном раду, он је свршио Ђенералштабну Академију у 1883 год. и вршио разне дужности, док најзад 1903. није постао помоћником Начелника Главног Ђенералштаба.

Од тада га видимо стално на високим положајима, који се дају само официрима ретке вредности.

Тако у 1905. год. постављен је за Команданта Ђенералштабне Акадамије; доцније је постао командантом 20. корпуса у Наисију па затим Војним Гувернером Париза и у исто време и чланом Вишег Ратног Савета, у који улазе само они ђенерали који су намењени да у рату командују армијама.

Пред сам рат био је стављен у пензију пошто је био достигао приписане године старости.

Међутим, чим је рат објављен он је враћен у дејство и стављен на чело Лоренске армије, а доцније је назначен за команданта 6. армије која се је формирала у Паризу за време одступања француске војске са границе.

Свима нам је позната славна улога ове армије у битци на Марни. Кад је 1 немачка фон Клугова армија напустила свој правац наступања на Париз, и скренула у југо-западном правцу, онда је ђенерал Галвени у својству Гувернера Париза укрцао 6 армију на све париске аутомобиле и на железничке возове и и пренео је на најбржи могући начин на реку Урк. У вишедневној битци на Урку ђенерал Манури је задао тако осетан удар фон Клуку, да је то проузроковало и повлачење целе немачке војске са Марне. И „стари ђенерал Манури. је у својој наредби после задобивене победе изјавио да је свој завет из младости успео откупити пошто је достојан реванш постигнут!

У рововској војни, која је следовала битци на Марни, ђенерал Монури је, при једном обиласку најистакнутијих ровова био рањен у лево око, у марту 1915. Као последица ове ране, био је потпун губитак вида на оба ока и повлачење са фронта..

После рата Французи ревносно прослављају сваке године победу на Марни. Тој сам прослави пристсвовао неколико пута, почетком септембра у вароши Мо (Меаих) на Марни, билзу Париза.

Ове су прославе право глорификовање војске и њених вођа. Њима присуствују велики број маршала, ђенерала, официра и огромне масе народа. Владу готово редовно представља сам