Ратник

14 РАТНИК

армији, придаје дивизијама извесан део и један део задржава на своме расположењу и под својом непосредном командом. Он осигурава управу ватром на фронту армије, а нарочито, координира дејство дивизијских артиљерија међу самим дивизијама и са артиљеријом. За снабдевање муницијом одговоран је начелник артиљеријског оделења у армији.

Свака армија има један пук тешке артиљерије са коњима. Овај пук у своме саставу треба да има све дугачке топове.

Важност развоја у ратној методи била је врло значајна, те је усвојено да због све већег рада артиљерије и њенога броја, у свима оперативним и вишим јединицама постоји нарочити командант артиљерије. Тако у дивизији, то је сада командант артиљерије, независно од начелника арт. оделења у Врховној Команди и реферанта артиљерије у дивизији, који се старају о снабдевању муницијом, оруђима, стоком и осталим потребама артиљерије.

За командовање и употребу артиљерије усвојено је да командант дивизијске артиљерије, који ради о зони дејства и за рачун пешадије у дивизији, за време борбе, буде уз команданта дивизије.

У току рата дешавало се, да су се поједини команданти дивизијских артиљерија удаљавали од команданта дивизије, али су их потребе и искуство научили, да они треба да буду нераздвојени од њега, јер захтеви за припрему и извршење плана за артиљеријско дејство, захтевају сталну сарадњу команданта дивизије, команданта дивизијске артиљерије и њихових штабова. Све су те потребе изискивале да они буду заједно и на једном месту. Тако је командант дивизијске артиљерије постао технички саветодавац команданта дивизије, по свима питањима која се односе на артиљерију.

Ово је било у толико потребније што се број артиљерије у току рата повећао. Тако, познато је, да се раније говорило, да на 1000 пешака треба имати 4 топа, којој је сразмери још Наполеон тежио.

Међутим због дугог рата, велике државе увиделе су, да ће настати криза у људству, као главном елементу за решење проблема у дуготрајном рату. Зато се број пешадије почиње да смањује, а број артиљерије да расте у колико је то допуштала продукција фабрика за ратни материјал.

Тако је Француска почетком 1916 године на своме североисточном фронту имала 450.000 топџија а кад је закључено примирје 1918. имала је близу 620.00оо топџија. За исти период времена пешадија је 1916 године била јачине 1.500.000 војника а 1918 год. о примирју бројала око 800.0о0о војника, дакле скоро за половину пала.