Ратник

26 РАТНИК

децембра напокон уврсти се у састав 1. Ескадре четврти велики бојни брод ,„Сент Иштван" који је био доготовљен и опремљен на фазанској ради (близу Пуља).

Почетком године 1916. и5. дивизија бродова суделује у Боки Которској операцијама Армије маршала Фон Кевеша против Црне горе и учествује при општем нападају на Ловћен са стране мора од 8. до 10. јануара. Пад Ловћена 18. јануара доведе до полагања оружја од стране Црне Горе. Према Албанији наступајућа Аустријска офанзива сада изазива опетоване насртаје у правцу Драча са стране лаких јединица, при чему се преко целог пролећа развијају честе акције авијона. Међутим 6. јуна, стигавши у Боку Которску, јавља Немачка подморница ,„уз4'"' да непријатељ тако опрезно чува Отрантски пролаз са једним системом наоружаних рибарских лађа да ће пролаз чак и подморница постати скоро немогућ. Зато ц. и кр. команда Флоте нареди покушај како би се овај херметични затвор што боље опет отворио. При продирању кроз Отрантски канал сумарену „У15" успе 23. јуна у 8 часова потопити Италијански помоћни креташ „Чита ди Месина“. Француски сумарен ,„Фурш"' који дојури на лице места баца шест бомби на аустријску подморницу; сат и по касније, маневрирајући на месту где је ,„Чита ди Месина"' потонуо ,„Фурш"' би такође потопљен од истог сумарена „У15". 9. јула група „„Новара'' опет излази прама Отранском теснацу те у зору уништи топовском паљбом три наоружана рибарска пароброда. Навештај рата од стране Италије Немачкој 26. августа напокон омогућује Немачким сумаренима у Јадрану, који су до тада морали вијати Аустро-Угарску заставу те су били уврштени у Аустријску флотну листу и тамо вођени, дигнути сопствену заставу. Њихов број је са порастом подморничког рата постајао све већи. Тако, од средине октобра до средине новембра у Боку стижу седам подморница после 30 дана путовања у Боку. Њихово поље рада истина није било у првом реду Јадран него источно Средоземно море са подручјем Дарданела. Главна подморничка станица у Пуљу концем године 1916. имала је на расположељу само следеће јединице, спремне за подузећа: „У4, 11, 15, 17, 29'';, готови и спремни за покусне

вожње: ,У20, 21, 27, 30,'; на шкверу и за покусну вожњу тек у пролеће 1917. спремни: ,У22, 23 ,28,' Укупно дакле и за уску меденицу Јадрана недовољан број, — недостатак који

се ни до конца рата није могао више поправити. Вредно је споменути авијатичарско дело које се деси 22. септембра у јужном Јадрану. Француски сумарен „Фукол'' би потопљен бацањем бомби од стране авијона Л135, цела посада од два официра и 21 момака од којих су се многи већ утапали спасени су од авијона Л135 и Л89 и заробљени, те после од торпиљера ,,100М"'

преузети и доведени у Боку Которску. 13. октобра разарач