Ратник

РАТ НА ЈАДРАНУ 31

„Сан Марко'', три типа „Жил Мишеле'"', иначе лаке крстарице као и већи и мањи разарачи. Ова ескадра почиње бомбардовањем Драча око 11 часова у јутру, а под извиђањем авијона покушају ући у луку моторни чамци. Напад на луку могао се одбранити са стране копнених батерија и излазом разарача „Динара'' и „„Шарфшице'' као и торпиљера ,,89"' који су бродови били стацијонирани у Драчу. За време борбе Савезничког бродовља против Драча успе сумарену „уз1"' торпедовати једну енглеску крстарицу типа „„Роксборг"'. Био је ово успех очаја: 11. октобра задњи ц. и кр. конвоа напусти Драч; 13. је ова Албанска лука запоседнута од стране Савезника. Развитак на копненим фронтима сада такође диктује и свршетак оног у Јадрану. 17. октобра морала је Аустро-Угарска команда флоте наредити: „„Пооштрени је подморнички рат прекинут. Подморнице ће се до даљњега употребити за одбране од непријатељских операција у јужном Јадрану". Врховна копнена команда мислила је да ће морати забашурити дебакл сумарена са коментаром: „Прекинуће неограниченог подморничког рата треба тумачити тако да они неће зато подузети далеке путеве јер су неопходно потребне за заштиту морског крила одступајуће армије ђенерала Пфланцер-Балтина"'.

Ова стилистика није могла ни пред задњим морнаром сакрити истину која је, у осталом, била већ свугде позната. Сваки је знао да је монархији Хабзбурговаца одзвонило. 31. октобра стиже у Пуљ највише наређење: ,„„Предајом флоте месном Одбору Југословенског Народног Већа у Пуљу данас почети". Адмирал, Кеил је цара, пре његовог одрицања са престола на ово саветовао из следећих разлога: као наследник ц. и кр. поморског положаја долази у првом реду нова Југословенака Држава с обзиром на то што се највећи део морнара бивше Морнарице рекрутовао из Југословенских приморских крајева, а и обала по новом устројству потпуно лежи у Јужнословенским пределима.

1. новембра, дакле већ после дигнућа Јужнословенских застава на бродовима, два Италијанска официра продиру у Пуљску луку, чији се улаз више није чувао, и помоћу причвршћених мина на плутачама потопе бојни брод „„Вирибус Унитис".

Развитак и исход рата на Јадрану дозвољавају следећи закључак.

За мању обалну Државу, која се напада од стране јачег непријатеља у овој са свију страна затвореној и скученој меденици, и која је дакле принуђена да за време целог рата остаје у дефанзиви, велики бојни бродови значе велики и некористан луксуз. Ови бродови не би могли никада извршити своју задаћу т. ј. у биткама по дану присилити противника на борбу, јер ће сваку њихову намеру у овом маленом и прегледном опе-