Ратник

34 РАТНИК

потчинила дирекцији државних железница. Интересантно је да је овом приликом од стране грчке владе стављено до знања команданту француско-енглеских трупа, искрцаних у Солуну, да за своје војне сврхе може користити само жељезничку линију Солун—Ђевђелија, а да су пруге: Солун—Битољ и Солун—Саригел—Серез, резервисане за потребе грчког ђенералштаба.... Овим триком, , који се сасфојао у пренашању државне власти и на приватним жељезничким пругама, званична Грчка успела је да за извесно време осигура следеће користи: прво, да води апсолутну евиденцију о извршеним преносима савезничких (француко-енглеских) трупа из Солуна на север за Србију, јер су грчки команданти и шефови жељезничких станица, пре поласка сваког војног савезничког воза, вршили лично пребројавање укрцаних људи, стоке и кола, ради пријема од команданта воза ,„транспортног бона"', који је већ идућег дана исплаћиван од стране француске или енглеске интендантуре готовим новцем; друго, дау знатној мери ометају извршење савезничких транспората у правцу севера, па према томе, да ометају помагање српске војске, која беше у повлачењу; овога ради свакодневно су се изговарали да немају довољно вагона, да су им искварене локомотиве, да немају потребног особља за већи саобраћај, и т. д.; најзад, овај исти модус беше једновремено и лепо средство за повећање државних прихода, јер су сви транспорти Савезника сматрани као обични приватни жељезнички преноси и наплаћивани у кованом злату не само без икаквих тарифских попуста, већ као брзовозне пошиљке у којима су и вагони серије Н (за стоку и материјал) били таксирани као путнички вагони ттт класе брзих возова.

Код оваквог стања, првих десетину дана по искрцавању савезничких трупа у Солуну, сва војно-жељезничка служба при штабу команде Источне армије сводила се: на израду плана превожења за један до два дана у напред и на требовање потребних вагона или читавих композиција од грчке дирекције за сваки дан посебице.

2. Француска и Енглеска дирекција војно-жељезничке службе

Десет дана било је и сувише довољно, да се увиди сва штетност усвојеног и наведеног начина транспортовања савезничких трупа грчким жељезницама и да се осети немогућност продужења рада на интензивном и великом транспортовању савезничке војске и материјала под истим условима , а без директне опасности по најважније интересе Солунске армије.

Тај разлог је изазвао хитно формирање: Дирекције жељезничке служебе при штабу француске Источне Армије (РлтесНоп Чи зегутсе де5 сћепт5 де Тег де Гагтее 4' Опеп!.), а тако исто и при штабу енглеске (Солунске) армије, са том разликом, што