Ратник

ГРЧКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ 37

управе, само под јаком и непосредном контролом француских органа. На нашем пак делу пруге (од Ђевђелије до Градског), као и на свима осталим жељезничким линијама јужне Србије, рађено је према диспозицијама наше Саобраћајне Жељезничке Инспекције из Скопља, све до 6–19. октобра 1915. године, када су Бугари око 3 часа по подне прекинули код Велеса жељезничку линију, па према томе.и саобраћај између Солуна и Скопља. Пошто је на тај начин жељезнички крак јужно од Велеса остао савршено одсечен од диспозиционе станице, то је управа саобраћаја над том одсеченом линијом пренешена у Ђевђелију, где се је већ находио један наш саобраћајни контролор, који је постао шефом саобраћајне службе, један машински инжињер као шеф секције за одржавање исте линије. Но, са оваквим решењем овога питања, и ако то решење није било ни најмање штетно ни по интересе жељезничке службе, ни по интересе савезничке војске, у штабу команданта француске Источне армије нису били задовољни. И ослањајући се на разлоге: да жељезничка пруга Градско–—-Ђевђелија иде и сувише близу граничког српскобугарског фронта, да на томе фронту оперише француско-енглеска армија и најзад, да српска војна управа нема могућности да заведе бољи ред и већу безбедност на овом одсеченом жељезничком краку, командант француске Источне армије 9–24. октобра исте године донео је одлуку, да под т1–24. октобра целокупна служба експлоатације пређе у руке француске војно-ожељезничке комисије мреже (Соптизаоп де гезеаи). Делегат наше Врховне Команде за жељезничке послове при штабу француске армије, није могао да се сложи са овом одлуком, али је после дужег расправљања истог питања и преговарања најзад закључен споразум, да се горња одлука команданта француске армије примени на следећи начин: у Ђевђелији је образована француско-српска комисија за управљање жељезничком службом, од француских жељезничких официра и наше дотадање управе на тој линији; за шефа експлоатације и регулатора службе (Сотпиззајте гесијабате) наименован је командир 6. француске жељезничке чете, који је иначе са својом четом био запослен на истој прузи; све наше жељезничко особље остало је на својим дужностима и на својим местима под командом својих дотадањих старешина и најзад, свака жељезничка станица на овом краку добила је по два француска официра или подофицира, од којих је један вршио дужност команданта станице (Сопи за те пне), а други надзорника над техничком жељезничком службом (Сопиззајте (есћитуџе).

Са оваквим уређењем службе на нашој прузи ГрадскоЂевђелија вршено је у реду превожење савезничких трупа и материјала од 9. 22. октобра до 20. октобра (односно 2. новембра по новом), када су се француски железнички органи одједном почели жалити на наше особље, наводећи: да је наш