Ратник

48 РАТНИК

а) Перекопска операција (26. маја 1920 год.)

У зору 25. маја 1920 год,. утврђени положај бољшевика код Перекопа био је пробијен и наше трупе, успешно тукући непријатељске делове, који су одступали, напредовале су у дужини дневног марша у правцу севера и запада. Са мање успеха развиле су се операције у правцу северо-источном и источном. Ту су црвени, заузимајући са најбољим својим трупама село Первоконстатиновку, које се налази на неколико километара од Перескопског брежуљка, са енергијом одбијали све наше јурише и покушали чак и сами да пређу у напад, претећи да затворе Перескопски земљоуз, потпуно одсеку од базе трупе које су се истакле и омогуће им везу и командовање.

Ова тешка ситуација трајала је све до 26. маја, када је била завршена концентрација наших трупа на тој тачци. Одмах затим било је дато наређење да се изврши напад на црвене код села Первоконстантиновке.

Командант авијације, упознавши се претходно у штабу са ситуацијом и добивши наређење од команданта корпуса: „Да потуче первоконстантиновске непријатељске делове'' послао је у зору авијоне у извиђање, и када је тачно добио представу о ситуацији на бојишту — напао је непријатеља свима авијатичким снагама, којима је располагао.

Потреба активног напада авијације сама се истицала.

Наступање наше пешадије спречавала је концентрисана јака ватра црвених. На њу је и био управљен први напад авијације. Ова је имала задатак, да ућутка артиљерију и да је спречи у отварању ватре. У том циљу биле су послате ескадриле на најважнији део фронта, који су својим бомбардовањем и митраљирањем са мале висине успеле да убрзо ставе непријатељску артилерију ван дејства. Ућуткавши непријатељску артиљерију и пратећи будно сваки његов покрет, авијација је као други објект својих напада изабрала непријатељску пешадију, која се упорно бранила. Дејство великих авијонских бомби, напади из ваздуха и пешадијски напад потпомогнут артиљеријом на целоме фронту, натерали су напослетку црвене да напусте положаје код Первоконстантиновке. Али изгледа, да противник и после тога није још сасвим савладан, јер на свом правцу одступања искоришћавао сваки и најмањи положај ради умерне одбране. Опет сама ситуација диктира улогу авијацији, да свима својим снагама учини на фронту непрекидан и још јачи удар, старајући се да постигне што више материјалног и моралног ефекта. Шаљу се ескадриле једна за другом; оне периодичне смењају једна другу у борбеној зони и тиме осигуравају непрекидан удар у нападу авијације.

Ово стање траје од 9 часова изјутра, па до 2 часа по подне, када непријатељ напослетку изгубивши веру у своју моћ и