Ратник

ПОТРЕБНЕ РЕФОРМЕ 33

Умесном употребом дисциплинских казни у опште може се извући корист, а злоупотреба њихова најжалосније последице.

Дакле зло не лежи у систему дисциплинских казни, који истина није идеалан, већ главно зло лежи у нашем систему примене дисциплинских казни, који је непедагошки и који наука осуђује.

Мени би много симпатичније било да је пуковник г. Дабић предложио да се у нашој војсци што пре промени и напусти садањи систем дисциплинског кажњавања, који ни мало није педагошки. При бољем систему дисциплинског кажњавања, који би базирао на педагошким принципима имали би више користи и при овоме систему дисциплинских казни, који истина је далеко од идеалности, али који не наноси ни много штете.

Као што рекох код нас зло не долази од система дисциплинских казни, већ од рђавог система кажњавања.

Мени изгледа да би се досадањи систем дисциплинског кажњавања, који је непосредно рђав, одмах поправио када би се дисциплинске казне уклониле из судског одељења Министарства Војног, којима тамо није место, и када би се у опште разматране и реферисане и цео рад на дисциплинском кажњавању узео из руку судских официра у чију дужност то никако не може спадати, јер они немају ничега заједничког са дисциплином нити су позвати да сарађују на дисциплини.

Како је дисциплина само једно васпитно срество и помоћник у настави и васпитању, то она треба да буде само у рукама старешина и њихових трупних сарадника, оних који се брину за наставу

Према томе, сва питања о војној дисциплини, као саставном делу наставе, треба да буду у рукама Ђенералштаба а никако у рукама судских рефераната и судских начелника.

Другојачијим ће очима гледати на дисциплинске грешке један ђенералштабни или стројни официр а другојачијим судски официр. Ђенералштабном и стројном официру увек ће бити јасно да је циљ дисциплинске казне поправљање и уздржавање док судски официр ће најчешће сматрати да треба да се задовољи правда. Први неће никада тежити да уравњавају казне код разних лица за исте грешке, јер ће их увек руководити индивидуалитет појединаца, а друга ће тежити да уравњањем казне задовоље правду.

Судски официри, а на жалост и многи трупни команданти, и ако верују у еволуцију и индивидуалност ипак у дисциплинским казнама још и данас гледају срество за обуздавање, укроћавање и угушивање. Они сматрају да зло треба злим изгонити. Ми пак млађе генерације више нагињемо оним новијим методама медицинским, у којима се место лекарија придаје већа важност хигијени, и с тога сматрамо да је и у васпитању потребнија васпитна хигијена но васпитни лек. Отклањајте узроке па ћете мање требати казне.

РАТНИК, св. МТ. 1923. | 3