Ратник

36 РАТНИК

Као што се види, разумљиво је по себи да предпостављене старешине или васпитачи у опште морају имати ауторитет власти, само тај ауторитет мора се наслањати на оно што је јаче и постојаније а то је: интелектуални и морални ауторитет. Велики немачки филозоф Шопенхауер вели: „Не изгледа страшан и опасан онај који љутито гледа, већ онај који паметно гледа, као што је човеков мозак страховитије оружје него нокти лавови.

И ако је данас неоспорна истина да старешински ауторитет треба да почива на племенитим побудама ипак на жалост има старешина још и данас који су у заблуди и који верују да се аутори ритет може изазвати јаком вољом и спољним средствима и безобзирном употребом силе. То су оне старешиме познате под именом „гвоздени“ чија дела ретко кад да су могла издржати озбиљне пробе.

Непобитна је истина да ауторитет старешине стоји највише онда када почива на поверењу и љубави подчињених. Ауторитет који базира на овом начелу неће бити уздрман ни у најтежим приликама и у највећим искушењима. Постизање овог ауторитета врши се само на два начина: познавањем људи и великим срцем. Примери из историје Наполеоновог живота и Александра Великог најбоље нам сведоче како се стиче ауторитет. Па и историја српског народа пуна је примера како се стиче велики ауторитет. Сетимо се само наше трагедије 1915. год., чете, батаљоне, ескадроне и батерије српске војске 1915. год. није одвео на Крф страх од казне, нити строга дисциплина, већ једино ауторитети старешина основних јединица — љубав и поверење према своме команданту и командиру батаљона или пука. И стога се данас с правом сме тврдити да у колико су командири основних јединица и команданти батаљона и пукова имали више ауторитета код својих војника, да су у толико бројно јаче јединице, и ако гладне, босе и изнурене, провели кроз Албанију и довели на Крф. Загледајте данас бројна стања јединица доведених на Крф, одмах ће вам пасти у очи да су довели на Крф бројно. најслабије јединице све оне старешине „које су сматрале да ће строгом и најстрожијом мерама одржати свој ауторитет.

Из свога искуства знам, да када командири чета или васпитачи у опште морају много да кажњавају и када осећају да немају довољно власти, већ често траже интервеницију команданта пука, да је то баш знак лабавог ауторитета тих старешина, па ми је увек било јасно да моћ тих старешина није потпуна, пошто наилазе на отпоре, које морају насилно да савлађују или чак да се осећају немоћним и траже интервенцију виших старешина. Такве сам старешине увек сматрао за слабе, неспособне или недорасле за свој положај.

Добар старешина, педагог и психолог, много ће више поклонити пажње превентивним мерама и неће ни дозволити да дође