Ратник

ПОТПУКОВНИК ВЛАДА РИСТИЋ

КОМАНДАНТ 2. ПЕШАДИСКОГ ПУКА ,„КЊАЗА МИХАИЛА“ Умро од колере јула 1913. год.

Кад сам дошао у пук, коме је он био командант, затекао сам успомену његову, подигнуту на божанску висину. — Био је толико велики колико и кршни планинци са Копаоника и Гајтан планине, а исто толико јунак, као и набољи граничар са Преполца Угљарског Крша.

Личио је на старе класичне војводе, са брковима и страшним чима и гласом, који бруји као хучање надошлог планинског потока. И никада једна слика није лепше оживела, него „јЈакшићева „Војводина смтр“, кад су њега болног на издисању, сносили са Брегалничких положаја за болницу, где ће умрети. — Из прљавих болничких носила, блистало је његово велико чело и стрчали дуги жупански бркови, док су усијане очи као жеравице, давале последњи израз живота. А позади носила, као последња пратња, ишла су два кршна Косаоничанина са пушкама,

“ пучу у БОВЕ В ЉУДЕ УУ л:ђе ме 16 Мо Пе о та и АНИ

Ма и 3