Ратник

108 РАТНИК

јала би им само „форма“, па без муке стекли оно знање, које имају војни пилоти у преимућству.

За организацију поштанско трговинске службе, већ је предвиђено бацање, пуштање, џакова на за то нарочито резервисаним местима... За ово пуштање џака у пуном лету, пилот ће употребити справе за визирање, које су нам већ познате из рата. Између бацања поштанског џака и разорне бомбе, или бомбе напуњене отровним гасом, врло је мала разлика у руковању.

Према томе мирнодопска авијација, како људство тако и машине, готова је увек да на дату заповест заузме своје место у борби одмах, или после краћег времена, само ако се буде водило рачуна о незнатним конструктивним допунама, које се могу за кратко време остварити.

Једина мера, која би се могла предуздети, да се регулише ваздушно наоружање јесте: да се ограничи број ескадрила и производња специјалног оружја, са којим се авијони наоружавају за борбу.

Морамо признати да је то мало; али се не може учинити нешто више, а да се тиме не нанесе на тежак удар развоју важне групе мирнодопске индустрије.

Мирнодопска трговинска конкуренција, борба за монополисање великх ваздушних линија, тек су упочетку свога раз витка, а дозволићете, да напори који се чине и који ће се чинити све више, да би се служба транспортовања авијоном проши-

рила, нису једино из „трговачких разлога.

ТУ

„Шести род војске“ у времену мира понова постаје некаква грана индустрије, као и толике друге о којима се у време рата мало говорило.

Али када смо код јавности пробудили љубопитство, зар се та јавност неће чудити и питати: зашто да хемијска индустрија остаје на стражи и поред предузимања мирнодопске експлоатације2. Но разумеће је толико лакше, кад речемо да је поље рада индустријске хемије неограничено. Какво важно саопште“ у циљу научне расправе и распростирања науке, или трговинске рекламе, скреће општу пажњу на непрестани прогрес хемије: експлозива за цивилно инжињерство и минерство, разна вештачка (хемијска) ђубрења, бојадисања, апотекарски производи и мириси, органске синтезе.

Лабораторија за истраживање и производи који од ње зависе, већим делом припадају приватној индустрији. Каква би била на пракси, могућност војне контроле и би ли могла постојати контрола, са стварним дејством, за индустријску хемију 2

Не узимам у обзир баруте и експлозиве које израђују државне барутане — лако их је надзиравати — и познати број при-