Ратник

ЗНАЧАЈ ХЕМИЈСКЕ ИНДУСТРИЈЕ ЗА РАТ 31

ричких и Немчачке, које су свој непристанак тиме мотивисале, да оне нису вољне избацити бољи експлозив само зато што он ствара пригодом експлозије отровне гасове.

И међутим 22. априла 1915. год. око 5 сах. у вече, густ облак тешке паре, зелено жуте боје, излазио је из немачких опкопа између Вахсћоо!-а и Гапзетагк-а (Белгија) и теран поветарцем дошао је у савезничке опкопе, а за овим су следовали непријатељски одреди који су наступали пуцајући из пушака. Цела једна француска дивизија била је дохваћена. Без икаквих заштитних средстава и поред страховитог. кашља и загушивања, велики број војника је храбро издржао немачки талас „али су храброст платили својим животима.

Немачка је на тај начин отпочела рат гасовима, газећи решења шења народне конференције.

Рат гасовима се оснива на реакцијама које разне хемијске "субстанце изазивају на човечији организам. По природи ових "реакција, продукти се могу класификовати у више група. Тако на пример:

1. Загушљиви који дејством на плућни систем изазивају кашаљ и могу да проузрокују смрт асфиксијом (угшивањем) која наступа услед повреде у плућима.

2. Отровни, који по продирању у органиизам проузрокују повреде овог или оног главног органа и секундарно изазивају опште појаве; тако на пример, једни делују нарочито на нервни систем, други на црвена крвна зрнца и т д.

3. Који изазивају сузе дејством на око и тиме спречавају „људе да виде за извесно време.

4. Палећи, који дејством на кожу, изазивају било јак свраб, било дубље кожне манифестације, као, на пример, појаву рћусеепез. Фликтена (мехурићи пуни серозне течности) и који могу дејством на слузокожу, нарочито у органима за дисање, „да изазову сличне повреде.

5. Који изазивају кијање, дејством на слузокожу у носу; кијање је праћено секундарним појавама: дражењем у грлу, "сузењем очију, боловима у носу и вилицима.

Загушљиви и отровни гасови су за време рата били називани отровним, јер су и једни и други могли да проузрокују смрт. Али смрт је могла да наступи и од гасова које смо видели под 4 и 5.

Са друге тачке гледишта, а према времену трајања њиховог дејства, гасови се могу поделити у две групе:

1. чије дејство траје врло кратко. време;

2. чије дејсвтво траје дуже времена. , То су својства искоришћавања од артиљерије да би се постигли одређени резултати тако, на пример, спречавање пута гранатама са загушљивим гасовима чије дејство траје дуже времена. Напротив, "бомбардовање непријатељске позиције која има по том да се