Ратник

36 РАТНИК

јумовог рицината, који је штитио уједно и против хлора и против бромистог бензила. .

Али је требало предвидети употребу других и горих средстава за напад од стране непријатеља. Нарочито се требало бојати употребе фосгена, гаса који је био употребљен у немачкој хемијској индустрији, пре рата, за израду боја. Заштита против фосгена била је проучавана у више лабараторија: једна је била за натријумов фенат, друга за есенцију теребентина, трећа за натријумов сулфанилат. Ова је последња супстанца била усвојена. Отуда се морала метути још једна компреса.

Изучавана је истовремено заштита и од цианхидричне киселине; она је остварена базичним ацетатом никела. Отуда је требало надометути трећу компресу.

Потом су измењени елементи за заштиту од цианхидричне киселине и фосгена, уместо базичног ацетата употребљен је базични карбонат никела, а против фосгена је употребљена смеса уротропина и натријумовог сулфанилата. Ова нова формула натапања је била много боља, јер је могла да заштити и против других продуката, нарочито против трихлорометиловог хлороформијата. Готово за све време рата до краја 1917. год. две су компресе: рицин-рицинат и карболат никела-у _ротропин сулфанилат, давале довољну заштиту.

За време од 36 месеци хемијски елементи пречишћавања нису претрпели никакве промене, али је нешто сасвим друго било са апаратима за заштиту. Било је предложено врло много оригиналних модела и разних модификација, а усвојен је модел назван „Маска М2“ састављен из једног комада и који је био у контакту са кожом само својом ивицим, штитио је истовремено очи и органе за дисање и имао је велику површину за филтрирање ваздуха.

У току изучавања најделикатнија ствар била је изабрати провидну материју за наочаре. Проблем је био тежак, да се осигура истовремено добро виђење, довољна чврстина и довољна незамагљивост. Опробано је стакло, желатин и ацетоцелулоза, а усвојена је хидроцелулоза, названа целофан (сеПорћапе) која се није замагљивала.

Филтрирајући хемијски систем показао се као довољан и употребљен је до краја непријатељства. Али могућност употребе од непријатеља непредвиђених хемијских једињења, против којих би овај хемијски систем био недовољан, нагнао је француске хемичаре и стручњаке да проуче и усвоје други апарат за заштиту чија је поливалентност била врло велика. Убеђени да је практично немогуће више повећавати способност маске М2, предвиђена је употреба апарата састављеног из маске, која не пропушта отровне гасове и реципијента у коме би се пречишћавао загађени ваздух прелазом преко зрнаца која упијају.