Ратник

38 РАТНИК

апарат, који се састојао у томе, што је на отвору за удисање ваздуха приспособљена једна дугачка цев од каучука око 12 мет.

Војник снабдевен оваквим апаратом, могао је дауђе у заклон који је пун тако отровних гасова, дишући и даље у атмосфери заклона.

в) Заштита коже.

Нов проблем појавио се у јулу 1917. год. са појавом иперита, а то је заштита коже. Као што је раније назначено, овај продукат има својство да пали изазивајући мехуре по кожи. Осим тога са војничке тачке гледишта, спада у постојане продукте, то јест, дуго се одржава на земљи. Из тога је произилазило да, када је извесна површина била посута иперитом, нико у њој није могао остати, а да не буде повређен по кожи која није заштићена маском или непропустљивим оделом.

После многобројних испитивања врло мучних и доста опасних за испитиваче, усвојено је у 1918. одело натопљено у зејтин од лана. Одело је покривало цело тело и припајало се добро на специјалне рукавице, обмотавало је врат и главу повише маске; ноге су биле заштићене ципелама за опкопе.

в) Колективна заштита.

Проблеми колективне заштите били су увек врло тешки, а и они су се још компликовали појавом иперита на бојишту. Могу да се сведу у три главне чињенице: а) Чишћење опкопа и заклона од гасова;

6) Израда заклона у које гасови не би могли продрети;

с) Чишћење површине загађене иперитом.

Прва два проблема су се наметала одмах после 22. априла 1915. год. Искуство је показало, да после проласка гасног таласа, пошто је атмосфера постала погодна за дисање, сва удубљења терена, према томе опкопи и заклони, били су још загађени гасовима за једно извесно време. Требало је пронаћи средство да се избаце заостали гасови. Питање је било решено у мају јуну 1915. год. прскањем воденог раствора натријумовог хипосулфита и натријумовог карбоната. Прскалице за винограде су · се показале као врло практичне. Алису ови раствори могли бити употребљени само против хлора (хипосулфит) и фосгена (натријумов карбонат) ;

Прскање је имало готово увек успеха у отвореним опкопима али су се заклони, где је концентрација гаса била врло велика, морали чистити ветрењем запаливши, ватру на погодном месту.

Други проблем је решен стављањем платна на улазе у заклоне која су натапана у раствор хипосулфита у моменту употребе. Оваква заштита је добра само за једно извесно кратко време, али ако се гасни напад продужи онда треба ветрити баклоне.