Ратник

110 РАТНИК

"У 1914. години издато је на војску у централи 1.923.476.000, у колонијама 92.448.000 франака; то ће рећи да је у овој 1923. години издатак већи са 2.650.644.000 франака округло.

Превод пешадијских официра у коњицу и артилерију. Наређено је да се 69 виших и нижих официра преведу у коњицу и артилерију. Нижи официри остаће у овим родовима од првог августа до краја октобра, а виши месец дана дуже. Затим ће сви прећи у специјалне школе тих родова (Фонтенбло), где ће курсеве похађати нижи официри 7 месеца, а виши 5. После тога биће стално преведени у коњицу или артилерију.

(Егапсе М!.)

Организација народа за рат. — Поднет је предлог закона. парламенту под називом „Т'Отоатва оп де оџегге де Ја МаНоп,“ у чијем се образложењу наводи, да се немању оваког закона, односно оваке организације за случај рата, има приписати садањи економски, морални и социјални преврат.

Пре 1914. године само је мобилизација војске била организована и приуготовљена, и њено функционисање, којем се има. захвалити за успех, свакако била је значајна. Али мобилизација. грађана, т.ј. примена свих снага народа на ратну ситуацију, управо претварање нације у борца, морало се импровизовати тек у току непријатељстава, а овај неприуготовљен рад довео је до дубоких промена у индустријском, привредном и социјалном животу земље, те су тиме данас доведени у опасност плодови по- _ беде.

Устројство снабдевања, одлично изведено, које је у рату најуредније задовољавало потребе исхране, било је свакако предратно дело. Али и ова организација била је искључиво војна, у толикој мери, да се при том није помишљало на потребе осталог дела народа. Реквизиција индустриских установа била је такође предвиђена још пре рата, али само начелно и искључиво у војном смислу. То је без сумње донело много користи онима, који су производили за војску. Али то је све уједно и знатно смањило продукте, исцрпило изворе, те се после рата појавио економски неред и страховита скупоћа.

Због незапажања оваких последица, материјални терети, налагани народу за потребе рата били су врло неједнако распоређени. Док је један део имао да даје своје производе војсци јефтино, а тај део народа је уједно био и тај, који је, бар већином, имао и своје животе да жртвује, донде је други део своје производе давао војсци по скупу цену и богатио се. Сељак, пољопривредник се после рата, и даље лиферујући војсци, некако и наградио; сав остали терет промењених прилика спустио се на интелигенцију, тј. на онај део нације, који је између индустријалца (фабриканта) .и привредника (сељака).