Ратник

112 РАТНИК

тежу у распореду тога броја (подела снага) између дивизија и резерава на начин да се ниједна снага не губи.

„Према томе, вели известилац, ту можемо имати два начина. Ако би нпр. број дивизија био и сувише велик у односу према општој резерви (гезегуе5 сепега!ез), чија је намена да сломије отпор, успех би био угрожен и онда би мало вајде било од довољних срестава за експлоатацију успеха; ако би, напротив, срества за сламање отпора била сувише обилато предвиђена за обезбеђење успеха, онда би се жртвовала срества за експлоатисање његово; у оба ова случаја исти је резултат: немоћ. Ту дакле, као код сваке организације, има се остварити извесан склад између броја и срестава акције, како би она дала највише шта може“.

Формација дивизије дала је повода многобројним дискусијама: било је присталица дивизије од 4 пука, а било их је и од 3.

Пошто састав пешад. пука није измењен а тако исто ни укупан број пукова, настало је питање, дали вреди више имати са 120 пукова 30 или 40 дивизија 2

При овако постављеном питању претресла су се потанко четири предлога, па се ипак није могло доћи ни близу решењу. Сви су ови предлози потицали са компетентних места, те су утицала и на текст законског предлога. Овај је у почетку предвиђао 37 дивизија и 3 колонијалне; дивизија би имала три пука и 6 арт. одељења, од којих два тешка. Такав се састав могао постићи само при пуном двогодишњем року. Од овог се предлога одустало. Други предлог предвидео је 34 дивизије у централној земљи и 3 колонијалне са предњом формацијом дивизија. То је било доведено у везу са роком од 18 месеца, али бројно стање се успротивило овакој организацији. Предлог је повучен.

Трећи предлог, који је ушао у слог законског пројекта, дао је пешад. дивизији 4 пука, а смањио јој је артилерију на 5 одељења (од којих два тешка). Овакав распоред, међутим, противио, се; како логичком мишљењу, тако и искуству рата. Дивизија од 4 пука захтевала је бар 4 пољска арт. одељења, а не 3; али толико артилерије није могло бити на расположењу са свих предвиђених 37 дивизија.

Последњи законски предлог, састављен у споразуму са владом и војном комисијом, свео је број дивизија на 32, у које су урачунате и 3 колонијалне. Свака дивизија има 3 пеш. пука и 5 арт. одељења, од којих 2 тешка. — Ово се усвојило с тога, што би стварање дивизија од по 4 пука, солидно организованих, значило жртвовати њене органске елементе, нарочито артилерију, која би морала бити сведена на скоро комично недовољну јачину.

Најзад, на основу представака владе и команде војске, војни одбор парламента, па и сам парламенат, усвојили су број