Ратник

130 РАТНИК

најупорнијом одбраном Качаничког теснаца, Кончунског теснаца и Скопске Црне Горе, стим да му ови теренски објекти послуже доцније пи као ослонац за прелаз у напад, у циљу повраћања Скопља, чим му Врховна Команда буде ставила на расположење потребна ојачања. |

У духу своје одлуке, командант Трупа Нове Области издао је наређење за распоред трупа којима је располагао и за предузимање свих осталих потребних мера за организацију упорне одбране на поменутој линији, но као што се то из ове књиге види, војвода Бојовић је сада још у самом почетку свога рада био начисто са тешкоћама, које су га очекивале у извођењу пројектоване одбране. Дугачак фронт, никаква материјална спрема, депримираност, поколебаност и растројство трупа— све је он то добро уочио, али ипак није падао у очајање, већ је куражно ишао у сусрет свима тим тегобама, одлучно решен да их својом контра-акцијом сузбија, ломи и одстрањује, — са уверењем, да ће на корист наше опште ствари успети да оствари своје намере. Колику је све делатност требало непрекидно развијати, у којим је све правцима и са коликом интензивношћу свакодневно радити, — па да се обезбеди само први постављени циљ: упорна одбрана Качаничког и Кончулског теснаца са Скопском Црном Гором, најлакше ће се видети из хронолошког регистра најкрупнијих и најважнијих догођаја са фронта Трупа Нових Обла сти за време од 10-16. октобра.

Једанаестог октобра командант Вардарске дивизије 1. позива известио је команданта Трупа Нове Области, да прелазе преко Скопске Црне Горе, није могао заузети, због малог броја и изнурености својих трупа, јер је располагао укупно са 1300 уморних и клонулих бораца. Командант Трупа Нове Области наређује му, да се одмах и безусловно организује бар одбрану Гиљана, а да у правцима прелаза преко Скопске Црне Горе упути јака извиђачка оделења ради констатовања стварнога стања.

Међутим, овакав извештај команданта Вардарске дивизије беше последица ненаређеног повлачења његових трупа, које је својим молодушним и непромишљеним држањем изазвао командант 1. батаљона ХЛ. пука кадровског. Тај командант беше са батаљоном одређен да поседне и брани на Скопској Црној Гори прелаз Сефери, но у место тога, он је преко нић 10-11. октобра повукао у позадину и то не само свој батаљон, већ и пуковски штаб, што је пак изазвало: забуну, пометњу и повлачење и свих осталих делова Вардарске дивизије са целе линије Скопске Црне Горе и Кончулског теснаца на леву обалу Биначке реке. И да командант Вардарске дивизије није одмах предузео мере за враћање трупа на њихова места, овај немио догођај могао је имати и фаталне последице не само по трупе