Ратник

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 139

У овом завршном излагању господин војвода је извео не-

колико тачних закључака, а који резултирају из стварног њего-_

вог рада у напред описаним операцијама. Тако:

При упућивању на дужност команданта Трупа Нове Области Врховна Команда није му ни једном једином речју, ни усмено ни писмено, нагласила важност и значај одбране Косова Поља, у односу на целокупно наше ратиште, а у вези са савезницима, нити је пак доцније у току рада давала подробније податке ради оријентације у општој ситуацији нашој и наших савезника. Према томе, све што је војвода Бојовић предузимао, радио је по своме нахођењу ш по својој сопственој увиђавности. Потврду овог закључка није тешко наћи; треба само-у памети прелистати све што је у томе смислу напред речено, треба се само сетити: колико је и каквих трупа војвода затекао у повереној му армији и какве је све представке морао свакодневно писати, да би Врховну Команду убедио, да се са слабим, премореним, растројеним, а при том непотпуно формираним и рђаво наоружаним трупама, не могу да огарантују деликатни задаци, који се обзиром на положај његове армије, у односу на главну снагу наше војске сами собом намећу.

У другом закључку, војвода Бојовић такође правилно утврђује, да нам је преко Солуна могла на време доћи савезничка помоћ, да је само било више увиђавности и добре воље на страни савезника. У питање, пак, ко је био позван да цени и зашто није благовремено констатовано: може ли нам, када и са које стране стићи потребна и стално обећавана савезничка војничка помоћ, господин војвода није хтео да улази. Али, да је ово питање и деликатно и врло значајно, свакако нико неће спорити па с тога, и налазимо, да је крајње време за почетак његовог претресања од стране војних лица, политичара и дипломата, који су у своје време положајем и дужношћу својом били позвани да о њему мисле и на њему раде.

На трећем месту писац Одбране Косова Поља концизно и разложно истиче значај Скопске Црне Горе са Качаничким и Кончулским теснацем, како у односу на спречавање непријатељских напада, којима је циљ пресецање последње наше одступнице и принуђавање српске војске на потпуну капитулацију, исто тако и у погледу евентуалног нашег ослањања на ове теренске објекте, при прелазу у напад, ради добивања везе са француско-енглеском армијом у долини Вардара, а у чему и беше наш једини спас. Из предњег нашег разлагања види се, шта је све војвода Бојовић предузимао, да би Врховној Команди показао потребу за што бржим пренашањем тежишта операција на Косовско војиште, у циљу пробијања непријатељског фронта и долажење у везу са савезницима у долини Вардара. Овај циљ, на који је војвода Бојовић благовремено указао и са