Ратник

НЕКРОЛОЗИ __ 147

ЧЕДОМИР ПЕТРИЋЕВИЋ,

Артилеријска Мајор

Рођен 1884 године, у селу Поскурицама, округа Крагујевачког, у скромној сељачкој кући, покојни Чедомир је имао све врлине једног Шумад

По завршеном ш ступио је ) У војну у Ака још први тека ведрог љив, а задобира |

НИМ успеком 1 ка Постав 199 у ђен за водну

ијског а бе остао све до у Војне Академије 1910. године. Чети о Њ службовања у том пуку оставиле су неиз згладиве успомене, јер је својим тактом, дружељубљем и очинским поступањем према млађима, био стекао симпатије старешина и другова, а љубав и уважења својих потчињених. На Вишој Школи Војне Академије, покојни Чедомир је још једаред _потврдио своје лепе особине запажене за време његове службе у трупи: У школи увек међу најбољима, у приватном животу најомиљенији друг. Некадашњим посетиоцима Београдског Официрског Дома оз 1910., 11. и 12. године, још је увек у памети ведра, насмејана и увек нриродна појава Чедина и оно весело расположење, што га је стварао његов здрав и сваком пријатан хумор.

Рат 1912. године затекао га је као свршеног слушаоца Више Школе Војне Академије, те га због тога одредише у штаб Моравске Самосталне Бригаде. Са том бригадом прошао је покојни Чедомир целу Стару Србију и Македонију од границе до Елбасана, увек неуморан на послу.

По свршеном Балканском рату 1913. године., буде распоређен за водника у Дунавском Артилеријском пуку, а баш пред почетак светског рата за ађутанта Команде целокупне жандармерије. И ма да је у организацији одбране Београва, одмах по објави рата, узео видног учешћа са Жандармеријом Београдског гарнизона, покојни Чедомир је непрестано тражио батерију, коју напослетку доби опет у Дунавском артилеријском пуку.

Тек сад, као командир батерије, он је показао, да су све наде у њега полагане, биле потпуно оправдане. У крвавим борбама на Мачковом Камену и при нашем повлачењу и поновном насту-